Република Србска и Србија у очима Турске

17-12-2013 09:37:32 | | Глас Русије/ vostok.rs |


У Градишци је одржана Прва научно-стручна конференција на тему "Партнерска сарадња Републике Српске и Републике Србије са тежиштем на безбедност и економију".

С аспекта безбедности и о утицају Турске и Ирана на Републику Српску и Србију, говорио је Џевад Галијашевић, директор експертског тима Југоисточне европе за борбу против тероризма:

- Наравно, са приличном уздржаношћу сви скупа пратили смо процесе у Медитерану сматрајући да је то далеко од наше куће. Дакле, иако су процеси у Медитерану кренули распадом Југославије, наставили се рушењем Садама Хусеина у Ираку и других политичких рушења у арапском свету, једна димензија је остала изван домашаја јавности, изван критичког суда. Дакле, димензија, иако култивисани диктатори, ипак оборени секуларни режими у арапском свету. Дакле и Садам Хусеин и Бен Али у Тунису и Гадафи у Либији и Мубарак у Египту и Абдулах Салех у Јемену. Ми овде скупа говоримо о секуларно уређеним друштвима који су настали на Ататурковој идеји. Оног тренутка када је та идеја изневерена у самој Турској, тог тренутка Турска је постала кључни савезник САД-а у Медитерану на плану рушења ових друштава и изазивања опште нестабилности. Када проговорите о томе и због тога разумем уздржаност, увек се поставља питање и плашите се и сами да ли ће вам неко импутирати, то је уперено против муслимана, то је уперено против Бошњака.

Мој народ има кризу индетитета и он је историјску свест једне глобалне групе, типа нације, покушао да надомести тоталним исламом, верском свешћу. Он жели да га зовете нацијом али он се понаша као верска група. То јесте проблем. То јесте и безбедносни проблем, а ја се тиме бавим пре свега са становишта безбедности. Када ви разумете да је суштина вашег културног индентитета у религији, онда ви разумете да ваш напредак и културни развој у ствари извиру из религије и сукобљавања унутар саме религијске мисли и религијских механизама деловања. Зато у БиХ имате као на једином простору, дакле на коме синхронизовано у одређеној синергији делују иранска политика, турска политика и саудијска политика. Ја сам управо о томе желио да говорим.

Иран у БиХ наступа са неколико важних институција. И научно-истраживачки центар "Ибн Сина" и Фондација "Мула Садра" и "Мост пријатељства" и "Персијско-босански" колеџ и Ирански културни центар и хуманитарне организације попут "Бирдса" и тако даље. Колики је значај тих организација подсетићу вас да је ирански културни центар отворио у Сарајеву 94. године у јеку ратних дејстава лично министар спољних послова Ирана Али Акбар Велајати. Колики је значај тих институција говори податак када су наше безбедносне агенције схватиле да постоји озбиљан проблем, а схватиле су када су американци рекли "Иранци нам се мешају у рат у Сирији. Опсервирајте их, пратите их, видите ко се ту креће у БиХ".

Наше агенције, пре свега ОБА и Гранична полиција су се у јануару, фебруару, марту и априлу бавиле посебно кретањем Иранаца, њиховим преласком граница, њиховим "шетањем" и посебну пажњу су обратиле на оно што зовемо службени и дипломатски пасоши, мање на опште-грађанске пасоше. Појавило се је 340 имена лица која се директно појављују на свим граничним прелазима, па и оним малограничним, дакле, тамо где само локално становништво под минималним мерама надзора прелази границу. Примећено је да многе квази-дипломате које делују у иранској амбасади врло често одустану од преласка границе јер добију одређене дојаве или са наше, или са хрватске стране, или са србијанске стране, зависно у ком правцу се крећу. Ја сам учествовао у једном тиму који је правио анализу кретања Иранаца и оно што је био недостатак тих података јесте да Иран у БиХ не наступа само са оперативцима које смо изоловали са индентификационим иранским документима, него наступају и са документима Ирака. Дакле Ирака, који у овом моменту има шитску владу и који помаже и иранску Револуционарну гарду и обавештајну службу Министарства безбедности Ирана. Истовремено Иран користи и документа Либанона. Дакле, где Хезболахова влада обезбеђује лакшу проточност иранских обавештајаца. Ми смо затражили таква документа и тражили смо иранске држављане у БиХ и тада смо добили цифру од готово 750 лица за које сигурно и недвосмислено можемо рећи да су део обавештајног апарата. То наравно није ни једино, и тада су протерани, ако се сећате и двојица дипломата који су протерани јавно, Ахмад Сохраб и Мухамед Олаб, а полутајно Бијаси којем је скренута пажња да ће и он бити протеран, па је и трећи дипломата напустио БиХ.

То је једна димензија проблема. Друга димензија проблема је турско деловање. Турска је пажњу привукла не само реториком Ердогана која је разорна по Балкан, која је дестабилизирајућа по Балкан, која је непријатељска по мир и стабилност. То је реторика која не жели другачији заједнички живот на Балкану, него жели одређене турске протекторате, вероватно уз одређени лагани "миг" који имају од САД-а. Анализирајући Турске потенцијале у БиХ дошли смо до закључка да они отприлике иду из турског Министарства спољних послова, пре свега из турске владе, а онда и из једне хуманитарне организације такозване "Инсан Хак Хуријет", фондације која је направила мрежу организација у Федерацији БиХ, од којих су неке "Солидарност" у Бихаћу, "Интерактив" у Тузли, "Атријум" у Зеници, у Травнику итд. Када је НАТО 2010. скренуо пажњу да поједине од тих организација као што су "Интерактив" у Тузли, "Атријум" у Зеници директно потпомажу финансирање тероризма и слање бораца на одређена ратишта Авганистана и Ирака у то доба, ове организације су само промениле имена. "Атријум" је узео "Алем" име, а "Интерактив" је постао "Сервис за креативна решења", "Benevolence International Foundation" је постала "Босанка идеална футура", дакле са истом скраћеницом "BIF", са истим управним одборима, са истим статутима, са истим актима. Анализирајући Турску, симптоматична је била заједничка сарадња турске и иранске службе у БиХ. То немате нигде у свету.

Оно што посебно привлачи пажњу, вехабијски покрет је нешто што видимо, то је ударни мач политике Саудијске Арабије. Не само џамија краља Фахда, не само остаци муџахединских јединица у виду страних бивших плаћеника, такозваних "енсарија" како их зову, него и у виду много НВО које директно делују у БиХ. Саудијска Арабија је опсервирана у задњих месец и нешто дана. Анализирани су њихови потенцијали и закључено је да Саудијска Арабија, Катар и Емирати имају овде око 340 својих оперативаца, дакле о чему овај силни обавештајни апарат има стратешки циљ о коме се говори, исламизација БиХ, промена етничке и верске слике, довођење такозваног, како се по њиховим документима и поступањима види, свежег исламског елемента на овај простор и повезивање исламских такозваних острва. То је оно што смо звали "Зелена трансвезала".

Када говоримо о безбедности и институционалном одговору, чиме БиХ или Република Србска може одговорити на овакве изазове. БиХ на централном нивоу има 15 инструмената одбране и безбедности. Од Министарства одбране, војске, Министарства безбедности, СИПА-е, Граничну полицију, итд. Република Србска има само два инструмента. Једно је МУП Републике Српске и друго је Судска полиција Републике Српске. Када немате друге инструменте безбедности, уверење је било да ће Србија преузети тај дио терета и да ће створити институционални оквир да заједно помогне у спречавању, дакле заједничком синхронизованом деловању ова три исламска елемента на Балкану и новог геополитичког прекрајања Балкана. Шта се десило? У Србији је преовладао став, када говоримо о Косову и стварним проблемима у Србији да је кнез Лазар отишао доле из чисто митолошких разлога и да Косово данас треба да се брани због те митологије. То је бесмислица. Лазар је доле отишао јер нема српске државе под турским притиском ако изгубите Косово. Нема српске државе, то је тај притисак са истока који је Турска вршила у задњем веку и на крају је прешла границу и Проклетија, на крају је дошла и на Косово да настави притискати из близине и да тај притисак у безбедносном смислу распе и према Санџаку и да га ојача према самом Београду. Шта је стратешка дубина, на коју Србија сада рачуна? Са запада она има само Републику Српску јер је Република Србска Крајина жртвована у разним геополитичким престројавањима. Да ли је Република Србска у главама неких политичара будућа монета за поткусуривање неког прагматичног дневно-политичког интереса Србије. На тај феномен сам желио да укажем. Нема стратешког одговора Србије и Републике Српске на овом плану јер га је Србија могла обезбедити кроз специјалне везе и била је дужна, могла је и може и данас бранити себе, свој национални интерес, своје границе у једној дубини, а не само у Беогарду. МУП Републике Српске је остао најбоља и једина безбедоносна агенција данас која може опсервирати ове појаве, пратити, надзирати их, нудити одређена решења па и на одређен начин натерати и самог министра безбедности, барем да у јавности потврди ова наша запажања, ако већ ништа друго неће да уради.

Такође је и председник Републике Српске на заједничкој међуржавној седници Републике Српске и Србије изразио свој став о изјавама и политици премијера Турске:

- Желим да још једном нагласим и потврдим нашу подршку ставовима државног руководства Републике Србије, а када је премијер Турске говорио то што је говорио. Нама су познате те речи и већ годинама говоре на исти начин, само мењају локацију, а у овом случају то су урадили на простору државе Србије, а раније су говорили како је Сарајево Турска и како је Турска Сарајево. Нама су познате суштине те политике и драго нам је што можемо да поделимо основне вредности везано за те ствари. Наравно, Турска је велика земља и то не значи да она има неограничено право да се меша и да ствара проблеме у региону, а нама политика Турске како год то изгледало прави огромне проблеме зато што у БиХ и у Већу за имплементацију мира Турска представља организацију исламских земаља и искључиво подржава бошњачке политичке ставове на штету политичких ставова који долазе из Републике Српске. Турска у БиХ није објективна, она је веома субјективна и зато је веома важно да се о томе зна.

Вања Савићевић,