Друг Мендела
Да свргне режим апартхејда у ЈАР Нелсону Мендели је финансијама, оружјем и припремом бораца комуниста помогао СССР. Али о томе легендарни Мадиба није никада говорио.
У изјави од 6. децембра 2013. године Јужноафричке комунистичке партије стајало је: У тренутку његовог хапшења у августу 1962. године Нелсон Мендела био је не просто члан Јужноафричке комунистичке партије која је тада била у илегали, већ и члан њене ЦК. За нас, јужноафричке комунисте, друг Мендела заувек остаје симбол огромног доприноса Јужноафричке комунистичке партије ослободилачкој борби. Отприлике исто је било речено у име руководства АНК.
Ова признања су изазвала бурну дискусију о степену блискости Мадибе и јужноафричких комуниста. Истина, о кратковременом чланству Менделе у комунистичкој партији почетком 60-их знало се одавно. Као и за то да је Ција помагала Сепцијалном (политичком) одељењу полиције ЈАР да ухапси неухватљивог илегалца управо зато што га је сматрала опасним комунистом. Остају два питања: зашто је Мендела ступио у комунистичку партију и зашто је до краја живота одбацивао своје везе са њом?
У Јужној Африци Јужноафричка комунистичка партија је била забрањена 1950, а АНК десет година касније. У то време на жестоке методе гушења протеста комунисти су одговарали истом мером. А АНК до 1961. године није прибегавала насиљу. Али 1961. године управо Мендела је решио да направи борбено крило АНК „Умконто ве сизве“ (Копље нације). Ради тога био је потребан новац и оружје, и 1962. године Мендела је кренуо за помоћ истомишљеницима у иностранству. Како је писао један од архитеката политике СССР у Африци, дописни члан РАН Василиј Солодовников, у Африци су се сложили да помогну, али они су имали крајње мале могућности. Западна Европа је одбила АНК потпуно. После тога лидери АНК су се обратили за помоћ Совјетском Савезу.
То објашњава и двоструку партијност Менделе: као члану Јужноафричке комунистичке партије, било му је једноставније да позове у помоћ СССР и „свој“ АНК. По речима Василија Солодовникова, АНК је заиста добијао оружје само од СССР, ДР Немачке, и других социјалистичких земаља. Тамо су се обучавали борци и командири. Совјетски и кубански војници с припремали борце у камповима АНК у Анголи.
Али већ на суду у Преторији 1964. године Мендела је своју припадност комунистима одрицао. То је такође објашњиво: једноставно патриоти Африке могли би да дају мању казну него комунисти. Али власти су превише много знале о његовим везама са СССР, и Мендела је био осуђен на доживотну робију због организације оружане борбе уз подршку спољних снага.
У јулу 1989. године он поново пише да не припада никаквој организацији осим АНК, али не верују му. Основни разлог зашто је он био ослобођен из затвора 2. фебруара 1990. године, како је изјавио тадашњи председник ЈАР Фредерик де Клерк, био је крах комунизма. Подршке од стране СССР АНК више није очекивао, а власти ЈАР се више нису плашиле.
Дошавши на власт, АНК је одабрао свој пут у политици. Али у саставу руководства земље остали су и лидери „двоструке партијности“. Међу њима је био близак друг Менделе Рони Касрилс. Члан Националног извршног комитета АНК и истовремено ЦК Јужноафричке комунистичке партије, 1964. године он је прошао војну припрему у Одеси и дуго је активно примењивао теорију у пракси. 1994. године, већ после победе над режимом, он је био именован за заменика министра одбране,а 2004. постао је шеф служби ЈАР. То о чему је Мендела више волео да ћути, Касрилс је отворено писао у својој аутобиографији Наоружан и опасан (1993.).
Између осталог, још у затвору Мендела је прерастао оквире посебне странке, а изашавши на слободу, постоа је много више него отац нације. Његове спорне методе борбе и претходни савезници одавно су постали историја, коју у новим политичким условима нису помињали. И он није помињао. Јер Мендела је на крају крајева постигао животни циљ. И последње почасти њему су одавали сви – и комунисти и капиталисти.
Вадим Ферсович,
