Зашто је у Србији најпопуларнији „ријалити-шоу“ са Кетрин Ештон?
У време када се у Србији као главни државни приоритет сваког дана небројено пута помиње добијање фамозног датума за почетак дугогодишњих преговора са Европском унијом, сасвим у други план су потиснути они најважнији проблеми грађана који се тичу њиховог све лошијег животног стандарда. А колико су ствари пошле наопако, најбоље говори огроман број грађана који су некоме нешто дужни, па им због тога прети принудно одузимање имовине. Дакле, погледајмо неумољиве чињенице, које су многим људима вероватно важније од могућег добијања датума из Брисела.
Дакле, по најновијим подацима у Србији има близу 400.000 евидентираних дужника за струју, а од тог броја преко 200.000 чине домаћинства у којима живи најмање пола милиона грађана који су дужни за потрошену, а неплаћену електричну енергију. Наравно, сасвим је разумљиво да се у сваком уређеном друштву сви рачуни морају уредно измирити, једино је нерешиво питање како ће то за многе бити изводљиво, с обзиром да се економски стручњаци слажу у оцени да ће плате и пензије у предстојећој години бити реално још мање него што су сада.
Такође, слична је ситуација и са неизмиреним обавезама за комуналне услуге, а то значи да ће већ ових дана судски извршитељи кренути у њихову принудну наплату, при чему имају право да осиромашеним грађанима заплене кућне апарате, намештај, аутомобиле, али и станове .
Ако је за некакву утеху, ситуација је једнако алармантна и код европских комшија у Хрватској, где је прошлог месеца објављено да се ни након овогодишњег приступања Европској унији тамошњи животни стандард баш и није уздигао на нове висине, с обзиром да се скоро 300.000 грађана Хрватске налази у блокади због дуговања. Њих очекују принудне наплате потраживања, којих је константно све више, а врхунац је био управо ове године када је Хрватска примљена у Европску унију, јер су се десила масовна одузимања имовине, о чему сведочи податак да је баш током 2013. године на име дугова тамо одузето чак око 6.500 некретнина. Сви економисти то тумаче као најбољи доказ пропадања привреде, као и смањивања запослености и стандарда новопримљених Европејаца.
А вероватно најбизарнији призор је пре неколико дана виђен у једној другој чланици Уније, у Бугарској, где је очајни Бугарин, због тога што више није могао да отплаћује банкарски дуг за хипотеку – срушио своју кућу, а затим је гомилу цигли истоварио пред банком и тако се коначно „раздужио“.
Али да се на тренутак поново вратимо на актуелну ситуацију у Србији. Дакле, из свега наведеног је лако претпоставити да овдашње грађане мање интересују информације о томе када ће из Брисела добити датум за почетак маратонских преговора са Унијом, а вероватно их мало више занима да ли ће им на врата закуцати извршитељи који су дошли да однесу све што имају у кући, а на крају и саму кућу, ако ни то не буде довољно да се намири дуг.
Међутим, чини се да такви снимци принудног одузимања кућа и станова не могу ни изблиза да конкуришу снимцима на којима насмешена Кетрин Ештон обећава светлу европску будућност. За тај ријалити-шоу су изгледа и даље обезбеђени сви ударни телевизијски термини.
Ратко Паић,
