Европски парламент: Да ли је јестива „партијска мешана салата“?
Уставни суд Немачке у Карлсруеу приступио је разматрању тужбе низа малих партија о противправној природи увођења тропостотне пролазне границе на посланичким изборима за Европски парламент.
Избори, као што се зна, биће одржани у мају 2014. године. У низу земаља ЕУ слична пролазна баријера од 3-5% постоји, а у другима је нема уопште. Основа за успостављање прага пролазности је бојазан од фрагментације парламента на мноштво малих политичких група, што, по мишљењу присталица ове мере, може да доведе до смањења функционалности главног законодавног органа јединствене Европе.
Како пише немачки лист Франкфуртер Алгемајне Цајтунг, највиши правни орган земље бавио се разматрањем исте такве тужбе још 2011. године. Тада, истина, било је речи о петопроцентној граници за пролазак кандидата у европске посланике. У новембру исте године суд је изрекао пресуду да постојање пролазне границе крши уставна права бирача, и ова граница мора да буде укинута. Своје решење судије су образложиле тиме да Европски парламент не сме да се изједначава са националним парламентима, где су успостављене строге границе за политичке партије. Европски посланици, истакле су судије, не бирају коалиционе владе, а кандидатуру за шефа Европске комисије одређују лидери држава које улазе у Европски савет.
Ипак, две године касније немачки бундестаг се вратио проблему пролазне границе, а низ малих партија и око 1000 грађана Немачке потписало се испод нове тужбе Уставног суда, захтевајући потпуно укидање пролазне границе.
Како истичу експерти, некакво јединствено правило о изборима за Европски парламент обавезно за све чалнице ЕУ не постоји. И то, по саопштењима немачких медија, изазива недоумицу код председника немачког Уставног суда Андреаса Фоскулеа. Једини документ у датом погледу је одлука Европског парламента од 22. новембра 2013. године о неопходности разумног и прихватљивог минималног прага, који регулише расподелу посланичких места. Тамо стоји и препорука политичким фракцијама да кандидују на дужност шефа Европске комисије поводом предстојећег окончања мандата Жозеа Мануела Барозуа. Између осталог, поменута одлука још нема обавезујућу снагу.
У сваком случају, уставне судије из Карлсруеа обећале су да ће изнети своју пресуду на пролеће наредне године, пре парламентарних избора. Присталице пролазног прага, између осталог и сам шеф Европског парламента Мартин Шулц, плашесе да ће политичко дробљење парламента прикочити доношење одлука. Са друге стране, један од иницијатора тужбе правник са немачког универзитета у Шпајеру Ханс Херберт фон Арним нада се да ће праг бити укинут. Већ сада, у Европском парламенту су представљени посланици 162 партије. Ако се њима дода још известан број представника нових политичких покрета, на општи распоред снага то неће утицати. Зато ће бити испоштован демократски принцип једнакости шанси за све.
Још је посебно важно што се скоро све одлуке Европског парламента доносе заједно са великим фракцијама. Тако да ако још неке странке изаберу своје посланике, ништа се битно неће променити.
Шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов рачуна на компромисно решење.
- Вероватно ако од неколико стотина посланика основни део буде представљао партије једног лица или једне идеје, овакав парламент тешко да ће бити функционалан. Очигледно да ће бити постигнута златна средина. Мислим да ће једно бити донета одлука о процентној баријери за партије у складу са бројем представника неке земље. То ће омогућити да се одреди квантитативна баријера за укупан број грађана који желе да представе свог кандидата у парламенту. И није важно чиме ће се одређивати његова интресовања – конзервативизмом или либералним вредностима.
Да ли ће се много састојака наћи у будућој мешаној салати Европског парламента и колико ће она бити јестива, сазнаће се ускоро.
Олег Севергин,
