Балкански путеви обичних руских људи
Руски дом у Београду је припремио још једно изненађење за своје посетиоце пред сам крај године. Заједно са србским Фондом јединства православних народа организована је презентација нове књиге „Руски пут, балканска раскрсница“.
Аутор књиге је руска новинарка, списатељица и преводилац Станислава Разумовскаја. Новинарско и филозофско образовање она је добила у Русији, на Уралском државном универзитету у Јекатеринбургу. У својим научним истраживањима она се бавила историјом старих Словена прехришћанског периода, изучавала је словенске језике, конкретно србски, често је боравила у Србији, где је изучавала старе српске обреде. Од 1997. године Станислава Разумовскајаје почела је да путује у Србију, а својој породици каже да се однос према Русији у Србији почиње да се мења, и то не на боље. Зато је она и написла своју књигу:
- У последње време, већина Срба, нажалост, престаје да цени руске животе и сматрају да им је Русија много тога дужна. Ту и не говорим о Другом светском рату. Често се може чути да су у Другом светском рату комунисти дошли у Југославију, окупирали је, а да сад треба да оду са својим споменицима у Русију. Када говорим да се нисмо борили само за комунизам, већ најпре против фашизма, моје речи изазивају неразумевање. А на руском гробљу у Београду, грађани шетају псе. Сада се то место предаје забораву. Зато својим радом желим да обратим пажњу на овај проблем, да кажем о људима који су свој живот дали за слободу Србије, а да се сад то све предаје забораву.
Још у Јекатеринбургу у сарадњи са локалним хуманитарним фондом помоћи ветеранима авганистанског и чеченског рата „Арсенал“ Станислава Разумовскаја је организовала разне хуманитарне акције: скупила је помоћ за српску децу КиМ, указала подршку руским миротворцима на Балкану, организовала размену ђака и студената Србије и Русије. Сусрети који су се одржавали током тог периода и јесу основа рада Разумовске. Ево свега неколико примера из књиге:
- Једна од прича је посвећена Мишку –тенкисти који је сахрањен на руском гробљу у Београду. О томе како је текао бој, мени је испричао мој пријатељ Милан Стефановић- Кића, који је био заштитник Београда са свега својих 14 година. Према његовим причама је и створен лик Мишка тенкисте. Постоји, на пример, прича о девојци Лизи, коју су Немци заробили под Стаљинградом. Она је радила у фабрици у Берлину, док се није упознала са једним Југословеном који ју је са собом повео у Србију, у мали град на граници са Босном. Она је тамо провела читав свој живот, родила петоро деце. Управо од њене деце сам чула причу о њој.
Са Вашом књигом су могли да се упознају сви они који су дошли у Руски дом у Београду 20. децембра. Да ли сте задовољни презентацијом?
- Сала је била пуна. Реакција је била веома жива. Читала сам одломке из књиге. Показивали смо и фотографије ликова који су описани у књизи, јер је она сама штампана без илустрација. Неки су ми говорили да су плакали. Како је рекао један од издавача, на први поглед може се учинити да ја негде критикујем однос Срба према Русији. Али, са друге стране, они су сами дужни да реше нека питања. Задовољна сам како је све прошло и сматрам да сам у овој првој фази већ постигла циљ: мој рад је привукао пажњу и Срби су све правилно разумели.
Надамо се да ће издање књиге Станиславе Разумовске „Руски пут, балканска раскрсница“ донети своје плодове.
Григориј Соколов,
