Олимпијада 2014: из историје навијача
Олимпијске приче дешавају се не само за спортисте, већ и навијаче. За месец пре почетка зимских Игара у Сочију Глас Русије је снимио неколико занимљивих прича и утврдио шта покреће ове људе.
Олимпијада је јединствена шанса да се погледа све и одједном. Зато ни у ком случају не треба пропутштати такав догађај, уверен је московљанин Сергеј Чумин, који иде на Олимпијаду са читавом својом породицом. Како би посетио што је могуће више такмичења, он је купио више од 40 улазница! Мада, како каже сам навијач, много важније за њега је да подржи своју националну репрезентацију, да изрази љубав према родној земљи и најважније да је усади својој деци.
- За мене је то разлог број један. Супруга и ја већ по ко зна који пут путујемо на такмичења, а за децу то је вероватно најдоступнији, најмирнији и један од најправилнијих начина да се објасни шта то значи подржати своје. И не само подржати, већ видети и друге.
Алексеј Сичов има мало другачије планове за Олимпијаду. Он ће кренути у Сочи из Краснодара заједно са девојком. На том путу он планира да оствари три своја сна одједном: да направи поклон вољеној девојци, да погледа такмичења у омиљеном виду спорта, бијатлону и... да проучи олимпијске објекте са архитектонске тачке гледишта. Алексеј је по професији инжењер.
- Мени ће бити врло заниљиво да погледам стадион Фишт, на којем ће се одржавати церемонија отварања. Стално прати ток изградње: шта се ради сада, како су поставили осветљење и слично. Целих осам година бавио сам се тиме. То су једниствени објекти, тако да ће бити врло занимљиво.
За неког пут у Сочи није само спортски догађај, већ и могућност да се бар на кратко дође у домовину. Јелена Батуева дуго живи у Италији са својим мужем и са нестрпљењем очекује пут на Олимпијаду.
- Када сам путовала као мала у санаторијум у Сочију, запамтила сам га као летовалиште. А сада желим да погледам како се променио град, каква се трансформација десила. Сада је преда мном слика прогресивног града са обновљеном инфраструктуром. Желим да видим то својим очима.
Јелена се толико загрејала за идеју Олимпијаде да већ неколико месеци заредом говори својим пријатељима у Милану о јединственом зимском летовалишту на мору. На крају познаници Италијани који су слушали одушевљене приче, купили су карте за Игре и тако реализовали свој давни сан.
Тако су неприметно Беле игре окупиле око себе стотине разних људи и прича. Очигледно је да фраза Олимпијада обједињава још није изгубила свој прави смисао. Игре у Сочију то директно потврђују.
Александра Дибижева,
