Будућност Азије: Бурна, али у целини повољна

05-01-2014 11:47:51 | | Глас Русије, фото: SXC.hu/ vostok.rs |


Аналитичари прогнозирају велике промене у Азији 2014. године. САД губе своје безусловно вођство у региону постајући „прве међу једнакима“. Директну последицу извођења снага коалиције из Авганистана представљаће опасност од избијања локалних оружаних конфликата. Пацифички обруч и Југоисточна Азија постају велики центар светске пословне активности.

Протекла година умало није постала тачка за одбројавање нових великих борбених дејстава у Блискоисточном региону. Сигуран дипломатски маневар Русије с уништавањем хемијског оружја у Сирији измакао је идеолошку основу присталицама војног упада у ову земљу. Одмерени кораци новог руководства Ирана довели су до смањења напетости и у међусобним односима између Техерана и Запада. Ипак, ситуација у Азији остаје крајње експлозивна. И центри овакве нестабилности се не налазе само на Блиском истоку истиче стручњак-оријенталиста Института за стратешке оцене Сергеј Демиденко:

- Безусловно, Азија се налази на прагу озбиљних промена. Сложена ситуација настаје у Авганистану, а имајући у виду одлазак америчке војске из њега мислим да ће се ситуација још више ископмпликовати. Земља ће се вероватно поново наћи на ивици грађанског рата, а цео регион очекује заоштравање политичке ситуације. Врло је сложена ситуација и у Ираку који такође наставља да балансира на ивици грађанског рата. Још увек је на дневном реду питање могуће поделе ове државе на три саставна дела – курдски, шиитски и сунитски. Либија је престала да постоји као држава. Врло је тешка ситуација у Сирији... То је кључна тачка, то је центар чвора целог блискоисточног региона. Изгледа да је сложена и политичка и економска будућност Египта – врло је тешко понудити друштвено-економски модел држави с тако великим бројем становника и незнатним економским потенцијалом.

Политичка ситуација у региону се веома променила у току последње године. На Истоку су се појавиле нове снаге. И сад су САД које су донедавно биле безусловни лидер у геополитичким играма на азијском фронту принуђене да делују узимајући у обзир нове реалије. У последње време су многе земље Персијског залива и Турска стекле одређену финансијско-економску самосталност, њихове елите су се чврсто срасле са западном финансијском елитом. Дакле, променило се понашање ових држава на спољашњој сцени: док су раније мењале своју политику на први миг Вашингтона сад Американци морају да одиграју сложене комбинације како би убедили своје партнере да прате курс који изабере Бела кућа. Међутим, то не значи да су САД изгубиле свој утицај у Азији, сматра стручњак Центра за међународну безбедност (ИМЕМО РАН) Пјотр Топичканов:

- Чини ми се да у поређењу с 2013. годином САД неће изгубити свој утицај. Њихова стратегија за 2014. годину означава померање акцента на Азију – и у економској и у војној области. Ово се тиче и лоцирања група носача авиона и развоја војних односа с азијским земљама. САД планирају да учине све то и очигледно је да се никуда не спремају да оду. САД ће остати један од кључних фактора у политици, трговини и безбедности азијских земаља.

Интереси Сједињених Држава се са Блиског истока све више померају у Пацифички обруч. А Русија, напротив, све активније учествује у пословима главне „нафтне житнице“ планете. Тим пре што је стање у Централној Азији – вечитој „мекој равници“ испод Москве – засад релативно стабилно. А и трећи глобални играч – Кина, чини се, нема ништа против тога да игра улогу „слона у стакленој радњи“ коју је на Блиском истоку дуго времена играо Вашинтгон. Пошто су САД заузете такозваном шкриљчаном револуцијом у својој кући, више не осећају акутну потребу за проблематичним партнерима типа Саудовске Арабије и Катара. А они, са своје стране, почињу да траже гаранцију за безбедност у престоницама других држава.

Најмање предвидљиви регионални играч – КНДР – се у знатној мери налази под контролом „старијег брата“ – Кине. Тако да засад не треба очекивати озбиљно заоштравање ситуације. Пекинг ће без журбе јачати економски и војни потенцијал ради обезбеђења водеће позиције у Пацифичком обручу. А Сједињене Државе у сарадњи с његовим противницима покушаће да успоре овај процес. Русија, по мишљењу аналитичара, треба да води еластичнију политику. С једне стране, по већини геополитичких питања Пекинг наступа као савезник Москве. С друге стране, претерано јачање позиција Кине у Пацифичком обручу хипотетички може да представља опасност по Далеки исток Русије.

У целини, по мишљењу низа политиколога, данас се одвија прво велико прекрајање карте Азије од времена распада СССР. У овим условима САД ће све теже и теже моћи да прикупљају поене, у шта се свет уверио на примеру најновијих дипломатских борби Американаца у Сирији, Ирану и Авганистану.

Игор Силецки,