Источно партнерство: живот после неуспеха

08-01-2014 09:23:04 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


2013. година требало је да буде тријумфална за пројекат Источно партенрство. На самиту у Виљнусу планирало се потписивање споразума о придруживању Украјине ЕУ, као и парафирање истог споразума са Молдавијом, Грузијом и Јерменијом. Ипак зато што су представници Кијева и Јеревана одбили да потпишу, самит се претворио у велику конфузију. После тог неуспеха, програм Источно партнерство у свом актуелном виду највероватније ће бити прекинут.

Источно партнерство је наследница другог европског пројекта – Политике добросуседства. Овај програм је обухватао земље као што су Белорусија и Украјина с једне стране, и, на пример, Либија са друге. Али, убзро је постало очигледно да се ове државе превише разликују. Тада су суседство поделили на два дела – Медитерански савез и Источно партнерство. Индикативно је да је савез у ствари престао да постоји када је у региону започело арапско пролеће. Генерални секретар ове структуре је дао оставку. Мада званично проејкат није био затворен, он данас фактички више не постоји. Сада је изгледа дошао ред на Источно партнерство, уверен је шеф Савета за спољну и одбрамбену политику Фјодор Лукјанов

- Источно партенрство као пројекат, као конкретни програм, усвојен 2008. године, мислим да је завршено. Источно партенрство је полазило од тога да све земље које чине програм, изузев Азарбејџана који је доспео ту једноставно да прави друштво, институционално ће бити привезане за ЕУ без посебних трошкова за то. Није успело. Када је ЕУ избила на постсовјетски простор са озбиљним намерама да прошири своју нормативну базу, Русија је почела да се супротставља, а ЕУ за то није била спремна.

Десило се то, како каже експерт, зато што европски чиновници не умеју да размишљају геополитички. Разрађујући своје планове, они су сматрали да је реч о строго економским питањима, и Москва нема разлога да се буни. У пракси се све испоставило другачије. На крају је самит у Виљнусу који су рекламирале европске бирократе доживео неуспех. Коментарише Фјодор Лукјанов.

- Главни догађај се није десио – споразум о асоцијацији са Украјином није потписан. Јерменија се повукла. Азаребјџан и Белорусија чак нису ни разматрани. Молдавија остаје на путу зближавања са ЕУ, она је парафирала споразум о придруживању. Али и Украјина га је својевремено парафирала. Шта ће бити када Молдавија приђе потписивању, и да ли ће се Русија за њу борити као за Украјину? Не знам. Грузија је једина земља која има шансе да потпише споразум. Али из тога ништа не следи, једноставно зато што је она превише далеко од ЕУ географски. И сада оним људма који су се бавили Источним партнерством време је да поднесу извештај за њега као за бирократски инструмент. И врло тешко ће им бити да објасне на шта су они потрошили не новац – новца је тамо било мало – већ снаге и време.

Није неважно што је Источно партенерство у првом реду пројекат за такве земље као што су Пољска и Шведска, у мањој мери у њему су учествовали Немачка и Литванија. Остале земље ЕУ према том програму увек су се односиле прилично равнодушно. Међутим 2014. године председавање ЕУ прелази са Литваније Грчкој. Јасно је да Атини која има преко главе сопствених проблема, неће бити до борбе са Русијом за утицај на постсовјетском простору. Између осталог, нико неће званично затварати програм, сматра руководилац Центра за европска истраживања Института за међународну економију и међународне односе ИМЕМО Алексеј Кузњецов.

- Основну пажњу ће 2014. ЕУ концентрисати на Молдавији. Овај „источни партнер“ увек се трудио да уради све како би се допао Бриселу. А еворпски чиновници, са своје стране, говорећи о Молдавији, користили су израз „историја успеха“. Медени месец Кишињова и Брисела прекинут је када се због корупционог скандала у Молдавији десила политичка криза. Тада је постало очигледно да је ситауција око владавине права и сандарда демократије у републици далеко од идеалне. Ипак после виљнуског самита ЕУ је поново почела да гледа на Кишињов са симпатијом. ЕУ ће сада осути Молдавију повластицама. Већ ускоро између ове земље и ЕУ биће уведен безвизни режим. Али изгледа да ће то бити главна награда за Молдавију. На више она не треба да рачуна. Ради се о томе што о ступању републике у ЕУ никада није било речи и у догледној перспективи неће бити. Па и озбиљне субвенције, узимајући у обзир стање ствари у ЕУ, Кишињов неће од ње дочекати.

Артем Кобзев,