Година промена за Сирију
2014. годину ће у Сирији обележити неколико значајних догађаја. Међу њима је конференција Женева-2, завршетак операције уништавања хемијског арсенала и избори за председника. Све то заједно чини нову годину у многоме одлучујућом у историји сиријског народа.
Први важан догађај за Сирију 2014. године биће конфренција Женева-2. Она треба да буде одржана 22. јануара у швајцарском граду Мотрјо. Истина, ако се узме у обзир колико пута је одлаган датум овог сусрета, не може се искључити да конференција у сваком тренутку може да буде поново одложена. Уз то, састав њених учесника и даље је предмет жестоких спорова, тврди експерт Центра за арапска истраживања Института за исток Борис Долгов:
- Овде је мноштво питања. Као прво, учешће спољне опозиције у тој конференцији. Које снаге ове спољне опозиције ће учествовати ако она уопште на то пристане? Друго питање тиче се наоружане антивладине опозиције. Углавном су то исламистичке групације. Каква ће бити њихова позиција? А постоји и питање унутрашње опозиције, патриотске - како она сама себе назива. Она жели да учествује у конференцији Женева-2 и има на то право. Овај део опозиције, подсећам, пристаје на национални дијалог и већ ради са владом на решавању сиријске кризе.
Није за сада врло јасан и састав страних учесника на конфренцији. На пример, Русија инсистира на томе да на састанак треба да буде позван Иран као важан регионални фактор и главни партнер режима Башара Асада. Ипак, без обзира на логичност тих аргумената, САД су увек наступале против учешћа Ирана. Између осталог, током 2013. став Вашингтона је прерпео осетне промене. САД не само да нису напале Дамаск, већ су и смањиле помоћ сиријским побуњеницима. На сличан начин је поступила и Велика Британија. У целини, до краја 2013. године Запад је морао да призна да против Асада ратују не присталице демократских вредности, већ радикални исламисти.
При томе званичне сиријске власти безусловно испуњавају обавезе на уништавању хемијског арсенала. Тако да 2014. однос Запада према режиму Асада треба да се промени набоље. Ипак, то не значи да ће побуњеници остати лице у лице са владиним трупама, сматра експерт Института за Блиски Исток Сергеј Серјогичев:
- Очекујем велике провокације од стране Катара и Саудијске Арабије. Ови момци су закопали у Сирији милијарде долара, и наравно, желе да добију ефекат. Они неће подлећи највероватнијим наговорима Американаца ако не буду подвргнути врло оштром притиску. Сада Американци покушавају да убеде Ер-Ријад и Доху да прекину да шаљу терористе у Сирију. Али ове земље Персијског залива одбијају да ограничавају своју антисадовску делатност. Тако да ту све зависи од чврстине Американаца – од тога колико буду имали снаге да натерају блискоисточне савезнике да прате њихов курс.
Још један кључан догађај за Сирију 2014. биће председнички избори. Башар Асад је више пута изјављивао да намерава да учествује на њима. Запад и арапски спонзори побуњеника инсистирају на томе да је то неприхватљиво. Ипак, како је већ било речено, крајем 2013. године однос западних земаља према Асадовом режиму се променио. На једном од сусрета такозваних пријатеља Сирије, представници Запада су ставили до знања учесницима да више немају ништа против Асадових покушаја да се кандидује за нови мандат. Између осталог, средином прошле године либански канал Ал-Манар је објавио реферат Ције који је посвећен перспективама председничке кампање у Сирији. Према прогнозама америчких експерата, на изборима Асад може да добије до 75% гласова бирача.
Артем Кобзев,
