Валутне игре: опасно, али корисно
Светске валутне игре, како су показали догађаји из 2013. године, поново су у јеку. Централне банке користе тешку артиљерију у виду нових програма квантитативног ублажавања. То им омогућава да сузбијају раст својих валута који се погубно одражава на националну економију.Термин валутни ратови увео је 2010. министар финансија Бразила Гвидо Манета два месеца пошто су лидери земаља Велике двадесеторице позвали једни друге да се суздрже од конкурентне девалвације.
О томе да се свет нашао на прагу новог таласа валутних сукоба говоре последња дејства светских централних банака. Европска централна банка, на пример, почетком новембра је смањила каматну стопу. Многи сматрају да је раст евра до максималних размера од 2011. године одиграо у томе не баш споредну улогу. Тада су чешке монетарне власти објавиле интервенцију на валутном тржишту у циљу девалвације круне, први пут у последњих 11 година. На Новом Зеланду су спремни да одложе повећање стопе како би сузбили раст новозеландског долара, а шеф Централне банке Аустралије је изјавио да треба смањити курс аустралијског долара како би се помогло да се избалансира раст економије земље.
Предводницу земаља које ратују помоћу валутног курса чини Јапан. Његова ЦБ је 2013. ослабила јен у односу на долар скоро за 25%, курс јапанске валуте достигао је ниво с краја 2008. године. Тако су монетарне власти земље, наравно, на све начине поричући чињеницу вођења валутног рата, осетно увећале привлачност свог извоза и капитализацију својих водећих корпорација. Између осталог, прекоревати Токио за вођење не баш поштене игре није коректно. Све водеће Централне банке света утичу на курс својих националних валута, сматра директор аналитичког одељења НОМОС Банке Кирил Тремасов:
- За земље Осморке, чини ми се, ова тема је мање болна. Јапан ради у ствари исто што раде и друге водеће земље. У тим условима притискати Јапан не би било сасвим коректно од стране САД и Европе.
Нови талас валутних сукоба може да доведе до глобалних инфлаторних ризика, упозорава директор аналитичког одељења инвестиционо-финансијске компаније МетрОпол Марк Рубинштајн:
- Избијање валутних ратова видимо стално. Они се појављују разним деловима земаљске кугле, и то је везано пре свега за разне унутрашње диспропорције, које се појављују у разним економским регионима. Овај начин се примењивао, примењује се и примењиваће се. Али он има и негативне стране. Ако валута јако и брзо ослаби, то може да доведе до високе инфлације, што такође има негативан ефекат за економију.
Аналитичари истичу да агресивне игре са валутним курсевима могу да доведу и до других негативних последица на глобалном нивоу. Између осталог, до политичких противречности. Степен оштрине оваквих изјава постепено се своди на нулу. Централне банке настављају да раде свој посао како би угодиле економијама читавих континената. Експерти говоре да ће се слична пракса утицаја на курс валута наставити и 2014. године. На пример, јефтин евро може да постане за Европу мал те не главни драјвер раста. И тада економија Старог Света – главног економског партнера Русије – може да започне полако, али сигурно да расте.
Кирил Гришин,
