Јаке личности лакше падају у депресију
Код јаких личности хронични стрес брже изазива депресију. Они који одлучно делују у критичној ситуацији, лакше падају у апатију од елементарних свакодневних проблема. До таквог закључка дошли су стручњаци катедре за вишу нервну делатност Санкт-Петербуршког државног универзитета и лабораторије упоредне генетике понашања Института за физиологију РАН.
Као модел за истраживање психе били су, као и обично, пацови. Али, како је истакла доцент катедре за вишу нервну делатност Јекатерина Виноградова,
- Откривена законитост – развој депресије због стреса у свакодневном живoту само код животиња са активном стратегијом понашања – биће тачна и када се примени на човека. Експеримент је показао да склоност ка депресији зависи од психотипа, тачније од стратегије понашања.
Научници су у току месец дана подвргавали пацове хроничном стресу и посматрали како су се понашале животиње са разним стратегијама понашања. У првој фази експеримента глодаре су смештали у комору са подом од бакарних штапова који проводи струју. Приликом експеримента прво се чуо звук, а затим су штапови издавали слаби електрични напон. Пацов је могао да избегне бол ако је на звучни сигнал прелазио у другу половину коморе. Што чешће је он оптрчи, то се активније понаша. Животиње су обучавали два дана и на крају одабрали по 20 пацова са активном и пасивном стратегијом понашања. У другој фази истраживања заморчићи су подвргнути другим стресовима: нису им давали храну, наклањали су кавез у једну страну.
До и после експеримента, истраживачи су мерили код пацова три показатеља: узнемиреност, ниво депресије и способност да се радују. О нивоу узнемирености говори понашање животиње у подигнутом лавиринту у облику крста: глодари осећају страх од висине и отвореног простора, али најхладнокрвнији га прелазе. По томе колико активно се пацов копрца у уском цилиндру са водом одређује се ниво његове депресивности. А што више слатке течности пацов попије, то је он веселији. Првобитно се пацови са разним стратегијама понашања скоро нису разликовали по тим показатељима. Ипак хронични умерени стрес осетно се одразио на понашање активних животиња, уверана је Јекатерина Виноградова:
- Пацови су постали узнемирени, престали су да воле раствор сахарозе и дуго су боравили у цилиндру са водом, што сведочи о депресији.
На узнемиреност и весеље пасивних пацова стрес је утицао много мање. Још један знак депресије је губитак способности за учење. После четири недеље пасивни пацови су наставили да уче, а активни не.
Тако је хронични стрес изазвао депресију код пацова са активном стратегијом понашања, а на понашање пасивних пацова скоро да није утицао, закључили су истраживачи.
Олга Соболевска,
