Атина мења приоритете у ЕУ
Грчка која је ступила на место полугодишњег председника у Европској унији намерава да промени вектор спољне политике ЕУ с Истока на Југ. Ово значи повећану пажњу према Медитеранском региону уз истовремено одрицање од форсираног пропагирања програма „Источно партнерство“. Овај приступ одговара објективној ситуацији у региону, али истовремено представља опасност од настанка нових геополитичких „обрачуна“ у редовима саме Европске уније.
Да би се боље схватила суштина садашњих „померања“ у ЕУ треба имати на уму да је Европска заједница почела активно да „обраста“ регионалним програмима и „димензијама“ од друге половине 2000-их година. Притом је сваки од њих имао своје европске координаторе.
„Најтранспарентнији“ су били циљеви „Северне димензије“ која је много старија од својих колега. Главни циљеви програма су на почетку били решавање проблема и реализација могућности у региону, који обухвата северне државе-чланице ЕУ, земље такозване „Европске економске зоне“ (Исланд и Норвешка), као и Русију. Првобитно је акценат био стављен на сарадњу ради уласка балтичких земаља у ЕУ. А након што су Летонија, Литванија и Естонија биле примљене 2004. године, у програму „Северна димензија“ су главна постала политичка питања. Наравно, и она често стичу политички карактер, али „Северна димензија“ ипак носи карактер који се може прогнозирати лакше него код сличних програма.
За разлику од „Северне димензије“ „Источно партнерство“ и „Јужно суседство“ имају израженији геополитички карактер. „Источно партнерство“ чији су аутори Пољска и Шведска у прво време је за циљ имало јачање позиција ЕУ у републикма бившег СССР с тим да се смање њихове везе с Русијом. Што се тиче „Јужног суседства“ овај програм корелира са ширим пројектом „Медитеранског савеза“ који је отприлике у исто време створио тадашњи француски председник Никола Саркози. У очима француског лидера овај пројекат је требало да учврсти позиције његове земље у великом геополитичком региону од Марока на Западу до Сирије на Истоку.
Осим горе наведених програма и њихових координатора у Европској унији постоји још један центар силе – Немачка. Берлин се врло скептично односи, како према „Источном партнерству“, тако и према „Медитеранском савезу“ плашећи се да Европска унија не буде увучена у опасне игре бремените политичким и финансијско-економским трошковима.
„Плутање“ приоритета Грчке на дужности председника ЕУ у јужном правцу сведочи о намери Атине да игра активнију и сложенију игру. У самој ЕУ се тренутно „преосмишљавају вредности“ о најважнијим питањима – потврдила је у разговору с „Гласом Русије“ шеф одељења за европска политичка истраживања ИМЕМО РАН Надежда Арбатова:
- У Европској унији се сад поновно разматрају главни оријентири за излазак из кризе. Многи стручњаци истичу да несугласице у самој ЕУ немају толико идеолошки, колико институционални карактер. Постоје различити приступи и у погледу политике „Меркел-Саркози“ која је раније преовладавала у Европској унији, пре свега у буџетској политици као могућност изласка из економске и финансијске кризе.
На спољну политику ЕУ се одразио и фактички неуспех рачунања на „Источно партнерство“. Без обзира на све напоре, Европска унија није успела да убеди Украјину да потпише споразум о придруживању ЕУ, што је представљало највећи геополитички пораз у току последњих година у антируским играма. А Грчка традицинално подржава конструктивне односе с Русијом и то што не жели да форсира програм „Источно партнерство“ се лако може објаснити с ове тачке гледишта.
У насталој ситуацији је ових дана врло симптоматичне идеје објавио британски лист The Financial Times. По мишљењу издања „Европска унија треба да уложи све напоре“ како не би дозволила да се на континенту учврсте нове деоне линије између Истока и Запада. Због тога Брисел, с једне стране, „не треба да избегава, као што је то до сада чинио – давање могућности земљама „Источног партнерства“ да у будућности постану његови пуноправни чланови под условом да испуне све захтеве“. А с друге стране – ЕУ „треба да се потруди да пронађе начин да усагласи правила трговине“ која важе у Европској унији и Евроазијском савезу. Зато, „кад престану немири у Украјини, Европска унија треба да размотри могућност да ступи у трилатералне преговоре с Русијом и Украјином, као што су предлагали Москва и Кијев,“ – пише британски лист.
У суштини, алгоритам који предлаже The Financial Times предвиђа одрицање од политизације спољнополитичких програма Европске уније и прелазак Брисела на конструктивну сарадњу са својим партнерима, укључујући и Русију. И, чини се да председавање Грчкој у ЕУ може представљати одговарајући полигон за остварење оваквих идеја.
Петар Искендеров,
