Хришћани угрожени
Више од 100 милиона хришћана у свету се данас подвргава прогону. Те шокантне податке је објавила у истраживању Светски индекси прогањања организација за заштиту људских права Open Doors.
Како истичу аутори истраживања, грађанима Северне Кореје, код којих нађу Библију, као и члановима њихових породица, у најбољем случају прете затвори и поправни радови, у најгорем смртна казна. Евиденцију убијених хришћана у Сомалији или Сирији нико не води. Монструозна испољавања суровости према хришћанима не привлаче одговарајућу пажњу светске јавности, - цитира Deutsche Welle шефа оделења Open Doors у Немачкој Маркуса Родеа. Фактички то је један од ретких отворених позива европским властима и представницима свештенства да појачају борбу против масовних кршења права хришћана. Председник руске Гилдије експерата за религију и право, водећи научник Института Европе РАН Роман Лункин сматра да су у случају Северне Кореје позивања бесмислена. Ту нико неће успети. Међутим, то не значи да треба седети скрштених руку. Поред тога, у Северној Кореји, без обзира на опасност, илегално раде хришћански мисионари.
- Хришћани у Северној Кореји и Кини, у исламским земљама – то нису само месни хришћани. То су мисионари, који иду у те земље из Европе, САД и из Русије. Не бих рекао да западно друштво не обраћа пажњу на прогањања, којима се подргавају хришћани у Северној Кореји, Африци, Авганистану, Пакистану, Ираку.
Саговорник Гласа Русије је скренуо пажњу на редовно састављање извештаја о кршењу права хришћана од стране Стејт департмента САД, као и комисије Конгреса САД за религиозну слободу, врховног референта УН о слободи вероисповести. Међутим, то очито није довољно, јер медији не подржавају ту проблематику, акценирајући пажњу на правима сексуалних мањина.
Таква је тенденција, с којом су повезана и прогањања хришћана у самој Европи. Новинари, медицинске сестре, стујуардесе се суочавају са забраном ношења крстића. Било је више случајева, када се хришћанима забрањивало да говоре о својој вери. Све чешће питања, повезана с хришћанством, решава Европски суд за људска права. Међутим, када је у Италији почела дискусија поводом присуства распећа у школама, Страсбур је био на страни владе, која је бранила вековну традицију. Важан преседан пресуде је био усвојен и у Аустрии, где је суд забранио приказивање филма, који је вређао католичку цркву. Европски суд је подржао аустријску владу, изјавивши да у демократском друштву власти морају да бране традиционалне вредности већине.
Уредник Часописа Московске патријаршије, секретар комисије Међусаборног Присуства РПЦ за питања сарадње Цркве, државе и друштва Сергеј Чапнин сматра да се на државном нивоу проблем кршења права хришћана на Блиском Истоку и у другим регионима прећуткује, међутим, има низ јарких публициста, који ипак оглашавају те проблеме. Занимљиво је да су многи од њих пореклом из муслимана, који су постали хришћани. Према мишлењу Сергеј Чапнина, у Европи су данас све више свесни опасности, која потиче од нагле радикализације муслиманских заједница.
- Данас је приметна нова тенденција, када се религија признаје делом политичког живота. Пре пет-шест година при европским институтима настала су представништва религиозних орагнизација, међу њима и РПЦ. Ситуација се мења, али веома споро. Секуларна свест и идеологија тешко прихватају повратак религије у простор друштвеног и политичког живота.
Међутим, тенденција је таква да се не сме ћутати о том проблему. Толерантност према муслиманима у Европи не наилази на узвратно реаговање у муслиманским земљама. Напротив, осећајући некажњеност, исламисти се радикализују у самој Европи. Рецимо, у Немачкој се констатује удвостручење у току само године дана броја припадника радикалног ислама – салафизма, и то не само међу људима пореклом са Блиског Истока. Губитак хришћанства као ориентира (у Немачкој се масовно затварају због непотребности католички храмови), води томе да млади постају лаки плен радикалног регрутовања.
Ксенија Фокина,
