Живот МКС треба да буде продужен
САД ће продужити рад Међународне космичке станице најмање до 2024. године. Помоћник руководиоца Насе Вилијам Герстенмајер прецизирао је да је ова одлука донета после детаљног проучавања стања станице и преговора са другим космичким агенцијама – партерима са МКС. Он је додао да је опрема станице у стању да ради до 2028. године.
После лансирања руске Зоре, првог модула МКС, прошло је 15 година. Од тада станица се увећала и постала највеће људско упориште у блиском космосу. Њена маса је 420 тона, а размере веће од фудбалског игралишта. Посада од 6 људи има све услове за рад и одмор, између осталог излазак на Интернет и спортске тренажере. Сада изгледа чудно, али првобитно је било планирано да се станица уклони са орбите и да се потопи у океану већ 2015. године. Спасило ју је само то што је долазак додатних модула веома каснио за планом и тада су додали још 5 година. Ова јединствена космичка лабораторија може да служи много више, убеђен је академик Руске академије космонаутике Александар Железњаков.
- Корист од станице постоји. Интересовање за њу од свих иностраних партнера постоји. Надајмо се да ће америчку одлуку подржати европљани, Јапанци, и ми, наравно. И не само до 24., већ и до 28. године станица ће бити у орбити. А они програми и истраживања који се на њој споровде, занимљиви су у многим областима науке. У медицини, у технологијама и геофизици.
Увећање рока рада МКС одговара и космичкој стратегији администрације Барака Обаме. Њена суштина је у томе што задатке освајања далеког космоса треба да решава држава, а пребацивање терета и људи у орбиту боље је поверити приватницима. На пример, америчким фирмама Спејс-екс и Орбитал Сајенсиз (последња је лансирала ка МКС у четвртак теретни брод Сигнус). И што дуже лети МКС, то ће приватне компаније више наруџбина добити. Говори заменик главног уредника листа Новости космонаутике Игор Лисов.
- Код Американаца се сада реализује програм усмерен на замену нашег Сојуза приватним бродовима као средством доставе људи на станицу. Конгрес се противи овом програму. То се види по томе што он сваке године смањује финансирање тражено за њу. Под изговором да ако ови бродови почну да се граде 2017. године, а летеће само до 2020. испашће скупља дара него мера. Наставак за још 4 године треба, према мишљењу аутора идеје, да омогући наставак разраде приватних пилотираних бродова.
Сваке године за сервисирање МКС одлазило је 3 милијарде долара, делили су им свим учесницима програма. За Насу одлагање рокова после 2020. године не повлачи додатне трошкове, уверава Вилијам Герстенмајер. Биће кориштен новац који постоји у буџету агенције, издвојен за процедуру затварања станице. А Игор Лисов није уверен да ће тај новац бити довољан.
- Сваки крупни програм подразумева на свом крају и средства за прекид рада, затварање свих уговора и коначни обрачун. Сумњам да би се ова средства исплатила више од једне додатне године рада станице.
Продужење рока рада станице до 2024. године, да не говоримо о 2028. години, може да се не подудари са плановима појединих учесника програма МКС, мада су они сада, рекло би се, „за“. Није искључено да ће у извесној етапи престати да је финансирају. Шта да се ради? НАСА зна шта да уради ако партнери крену другим путем, одговара агенција. Што се тиче Русије, она сама се изјашњавала за функционисање станице најмање до 2028. године. И у томе има смисла: текуће године ка МКС ће се упутити руски мултифункционални лабораторијски модул тежак 20 тона који до нове деценије очигледно не би стигао да уради сав спектар задатака. Тако да Русија неће престати да финансира станицу. Мада она је припремила за сваки случај резервну варијнату: читав руски сегмент може да се одвоји и започне самостални лет.
Борис Павлишчев,
