Тунис: нестабилност ће водити демократији?
Нови талас политичке кризе у Тунису – земљи, која је почела смену режима у Северној Африци, познату као арапско пролеће. Ове недеље је премијер Али Ларајед поднео оставку. Председник земље је дао налог да се контролишу актуелни послови све до формирања нове владе.
Последњи пут се ситуација у Тунису заоштрила прошлог лета након убиства једног од лидера опозиције. Онда су за тај злочин били осумњичени радикални исламисти. Релативни мир није дуго трајао. У складу са националним законодавством, данашња влада званично прекида своја пуномоћја после именовања новог премијера и формирања нове владе. Ради тога полтичка странка, која има већину у парламенту (Ан-Нахда) подноси председнику кандидатуру премијера. У децембру у оквиру националног дијалога за излазак из политичке кризе за кандидата је био изабран министар индустрије Мехди Џомаа. Све процедуре, повезане са сменом владе, морале су да буду завршене у наредно време.
Пре почетка арапског пролећа Тунис је био један од најуспешнијих и најмирнијих земаља у том региону, данас се таква ситуација може поновити више пута, - сматра шеф катедре свеопште и домаће историје Високе школе економије Алексеј Рјабињин.
- Главни град Туниса је био мали Париз високе моде, куда су долазили најбољи модни креатори и певачи. Све је било на највишем нивоу. На селу је, свакако, било нешто другачије. Међутим, веома је чудно, што је арапско пролеће почело управо од Туниса – успешне земље. Све ће зависети, између осталог, и од тога, колико ће трајати војни режими у Алжиру и Египту.
Ситуација у Либији ће такође утицати на стабилност унутар Туниса. За сада тај чинилац не може да се сматра позитивним. Нема мира ни у другим земљама региона, које у великој мери сачињавају целину у арапском свету. Не смеју се заборавити ни они, који су услед смене режима дошли на власт, - истакао је експерт Института Африке Анатолиј Саватејев.
- Исламисти су нагло повећали свој положај. Настао је конфликт између световног облика управљања и полититчара-исламиста. Последњи иступају за стварање на територији Туниса исламске државе. Истовремено се одржава сукоб између национално оријентисаних власти и исламистичког модела, који данас очито побеђује. За сада је оставка туниског премијера изазвана превлашћу исламиста, што је било тешко очекивати пре три године. Тунис је био световна држава с преовлађивањем француске културе.
Редовно, четврто током последњег времена, формирање нове владе доцент МДУ Василиј Кузнецов не сматра почетком грађанског помирења.
- Нестабилност и политички проблеми Туниса су последица објективних проблема – ширења наоружања и радикализма у Северној Африци, општег слабљења безбедности и веома тешких економских услова. Међутим, Тунису пружа шансу чињеница да за разлику од Египта он нема јаку армију, која би могла да преузме контролу. Зато ниједна политичка снага нема такав адут, те све оне морају да се договарају.
Другим речима, мада и са великим тешкоћама, Тунис може да пређе демократском моделу управљања, који, разуме се, имаће неко национално обележје. У међувремену ће ове године редовна влада морати да организује референдум о нацрту новог Устава, као и председничке и парламентарне изборе.
Иљја Харламов,
