Необични доживљаји Нове године у Русији
Нова година се слави у Русији од краја XV века, али не 1. јануара, него 1. септембра. Овај датум је утврдио велики кнез московски Иван III. Од тада, првог јесењег дана на Саборни трг Московског Кремља скупљао се народ, а свечано одевени цар и његова свита излазили су из дворца. Патријарх је предводио свештенство са иконама и крстовима. Пришавши цару, благословио је владара и пожелео му здравља. Почињалао је свечано богослужење, а након тога су цару и патријарху редом честитали празник сви бојари и више свештенство.
Године 1699. цар Петар I, у оквиру уношења у руски живот европских особина, одлучио је да утврди једнотипност и у календарској ери. Од тада се нова година није више рачунала од „стварања света“, како је било прихваћено у Русији, него од Христовог рођења, као у Европи. Нови датум празника Петар је утврдио специјалним указом: „Пошто у Русији на разне начине рачунају нову годину, од овог дана почетком нове године да се сматра 1. јануар. И да би били успешни подухвати и весеља, свако да свакоме честита нову годину, да пожели успеха у подухватима и благостање његове фамилије.“
Цар је решио да припреди у Москви невиђено славље. У поноћ је изашао на Црвени трг са бакљом и направио први ватромет. У московском небу су забљештали стотине разнобојних салви. Весеље је потрајало седам дана. Тако је од 1. јануара 1700. године свечани дочек нове године чврсто ушао у руски календар.
Након револуције 1917. године совјетске власти нису забраниле прославу Нове године, за разлику од Божића. Чак шта више, Владимир Лењин је наредио да се за радничку децу организују „пролетерске јелке“ – што је био назив за свечане приредбе за децу. Након смрти Лењина 1924. године однос власти према новогодишњем празнику се променио: заговорници комунистичког морала жигосали су га као „буржујко наслеђе“'. У совјетским новинама појавила су се писма „револтираних радних људи“, који су протестовали против кићења јелки „свакојаким којештаријама“.
Средином 1930.-тих година власти су свој гнев променили у милост: 28. децембра 1935. године у водећем комунистичком листу „Правда“ појавио се чланак, који је позивао на рехабилитацију Нове године. „Зашто је деци радног народа Совјетске земље ускраћено ово дивно задовољство?“- патетично је питао аутор. У та времена, чланак у „Правди“ је имао значај наредбе партије, и требало је извршити наредбу брзо и ефикасно. Већ следећег дана се појавила владина одлука „О одржавању приредби ученика, поводом дочека нове 1936. године“. Фабрике су добили налог, да припреме за децу радника поклоне, на пијацама су се појавиле јелке на продају. Совјетске новине су нагло променили став, почеле су са величањем Нове године: појавили су чланци о томе, како људи са задовољством купују јелке, како весело протичу новогодишње прославе и весеља. Тако је нова година постала у СССР једини државни празник, који није био у вези са комунистичком идеологијом, и постао један од малобројних светлих црта у сивилу живота совјетских људи епохе Стаљина.
1. јануар је и даље био радни дан, и доста озбиљно је отежавао живот људима, који су након ноћне прославе ујутро морали на посао. Тек од 1948. године власти су изашле у сусрет народу, и први дан нове године прогласили су нерадним. Након распада СССР, од 1992. године нерадним је проглашен и 2. јануар. А од 2005. године, земљи је поклоњен јединствен у свету новогодишњи одмор у трајању од 1. до 5. јануара. Када се урачунају недеље и Божић, славље у Русији траје недељу дана.
Али то још није све. Руси имају још и Стару нову годину. Ова традиција је везана са декретом совјетске владе из 1918. године о прелазу са Јулијанског на Грегоријански календар. Разлика је 13 дана. Тако се у Русији поново испраћа стара година по старом Јулијанском календару у ноћ са 13. на 14. јануар.
Дмитриј Казенов,
