Кенеди против Џанга: речито ћутање Вашингтона
Влада САД за сада није оповргла и чак није прокоментарисала инфромацију коју је објавио бразилски новинар Елио Гаспара у његовој рубрици у листу FolhadeS.Pauloа, а преузели су је локални медији. Према његовим подацима, председник Џон Кенеди размишљао је о могућности војне интервенције у Бразилу 1963-64. године, како би се са власти уклонио председник Жуан Гуларт.
У материјалу названом Кенеди и смена Џанга, Елио Гапсари пише: 7. октобра 1963. године, 46 дана до убиства у Даласу, Џон Кенеди је одржао заседање у Белој Кући, у току којег је поставио питање Линколну Гордону, амбасадору САД у Бразилу: Сматрате или да је пожељно да реализујемо војну интервенцију? Годину дана пре тога амерички председник је већ разматрао могућност војног пуча у циљу уклањања Жуана Гуларта са власти. Тако је Кенедијева веза са плановима државног удара потврђена чињеницама, али временом се испоставило да је једноставније пребацити одговорност за то на његовог наследника, Линдона Џонсона.
Гордонови биографи поклањају посебну пажњу његовој улози у пословима Бразила. Тврде да за време боравка на овој дужности он је активно учествовао у операцијама које су довеле до свргавања председника Жуана Гуларта који је имао симпатије обичних Бразилаца који су га прозвали Џанго, и омогућиле да власт 31. марта 1964. године заузме војска на челу са маршалом Кастелом Бранком.
Линколн Гордон био је амбасадор САД у Бразилу од 1961. до 1966. године. Пре него што је заузео ову дужност, Гордон је учествовао у разради плана Савез ради прогреса, чији главни циљ је био да не допусти да земље Централне и Јужне Америке следе пример револуционарне Кубе. Како је писао 1961. године лист Тајм, Линколн Гордон је био највећи стручњак за латиноамеричку економију и Џон Кенеди се консултаовао са њим по том питању.
Биографи тврде да су 30. јула 1962. године Џон Кенеди и Линколн Гордон размотрили у Овалном Кабинету Беле Куће могућност инвервенције у изборни процес у Бразилу. У том циљу САД су издвојиле 8 милиона долара – велика сума за то време, што је на крају допринело настанку ситуације која је омела да влада Жуана гуларта реализује своја пуномоћја и да лева идеологија проникне у федералне органе власти.
Према мишљењу историчара Џејмса Грина, 27. марта 1964. године Линколн Гордон је дао зелено светло војсци, која се одлучила да заузме власт у Бразилу, грантујући да ће нову бразилску владу одмах признати САД. Џејмс Грин тврди такође да је Линколн Гордон сматрао да су САД требало да остваре тајне испоруке оружја и горива у Бразил и активизирају делатност Ције у тој земљи. Како би убедио владу и војне кругове САД, Линколн Гордон је изјавио да је Жуан Гуларт организовао заверу заједно са Комунистичком партијом Бразила. Зато су Гордон и његови помоћници видели најбољи излаз за САД у подршци дејстава војске у Бразилу.
Линколн Гордон који је преминуо 2009. године, никада није признао чињеницу свог учешћа у неким акцијама, које су имале за циљ мешање у политички живот Бразила, посебно заузимање власти од стране војске 1964. године и свргавање Жуана Гуларта. 2006. године он је дао интервју програму Фантастико бразилске телевизије, где је тврдио да се учешће САД у тим догађајима сводило практично на нулу. Бивши амбасадор је признао само да је на изборима 1962. године Циа пружила финансијску подршку кандидатима Националног демократског савеза, подвукавши да тај корак није био погрешан.
Арналдо Риземберг,
