САД-Европа: напред у рикверц
Америчка Бела кућа променила је став поводом званичних гаранција немешања прекоокеанских специјалних служби у сферу делатности политичара и приватног живота обичних грађана Немачке: преговори о потписивању докумената који су, чинило се, текли успешно, закочени су. А значај овог споразума излази ван овкира односа САД само са једним од својих савезника.
После прошлогодишњег објављивања серије раскринкавајућих докумената о шпијунској делатности америчких специјалних служби у Европи од стране бившег агента Ције и Агенције за националну безбедности Едварда Сноудена, тамо се разбуктао грандиозни политички скандал. Посебну актуалност му је додала чињеница да, како се испоставило, сарадници АНБ и Ције током године, а можда и даље, пратили су телефонске разговоре федералног канцелара Немачке Ангеле Меркел. И мада су са америчке стране уследила извињења и уверавања да надаље неће бити допуштена слична дејства, Берлин је затражио од старијег атлантског савезника писмене гаранције у облику правно обавезујућег споразума.
Тада су између представника САД и Немачке и започели преговори о датом питању. Прво, како су саопштили медији, све је говорило у корист њиховог успешног завршетка. У августу као одговор на захтев фракције СДПГ у бундестагу представник владе је уверио посланике у то да је америчка страна спремна да потпише споразум о одустајању од узајамне шпијунаже, укључујући сверу економије, као и о недопустивости кршења националног законодавства. И ових дана Зидојче цајтунг и Севернонемачки радио истовремено су саопштили да споразум највероватније неће бити потписан. Американци су нас преварили – цитира лист речи једног високог владиног чиновника.
Али, по свему судећи, ЕУ не намерава да иде на конфронтацију са Вашингтоном. Заменик директора Института за политичку и војну анализу Александар Храмчихин сматра то у принципу објашњивим.
- У целини, многе земље, укључујући, наравно, и Немачку, толико јако су психолошки везане за Америку да им је, рецимо, тешко да се одлуче са њом на конфликт, чак ако се за то појави сасвим реална ситуација.
Према мишљењу члана Комитета за међународне послове немачког бундестага Ханса-Петера Ула, проблем шпијунаже треба заиста разматрати у размерама читаве Европе.
- Сматрам да овај разговор треба да пренесемо на други, делотворнији ниво – рекао је посланик у радијском интервјуу. Рецимо, између ЕУ и Америке постоји споразум о заштити података. Њега треба још једном размотрити. То ће између осталог бити основа за одговор и на други питање, само по себи кардинално – да ли америчке специјалне службе врше економску шпијунажу у Европи?
Како је изјавио кабинет Ангеле Меркел, преговори са САД о споразуму ипак напредују. Само амерички партнер, изгледа, напредује у рикверц.
Олег Севергин,
