Мађарска потврдила своју посвећеност "Јужном току"
Мађарска намерава да испуни све своје обавезе у оквиру пројекта "Јужни ток", изјавио је премијер Виктор Орбан након разговора са руским председником Владимиром Путином. У међувремену, Европска комисија наставља да инсистира на ревизији међудржавних споразума које је Русија потписала са низом европских земљама за изградњу гасовода.
Мађарска је једна од кључних учесника у руском пројекту, а има и најпозитивнији став о њему. Још 2008. године, Мађарска је дала "Јужном току" статус "пројекта од националног значаја." При том, у истом дану када је дошло до сусрета Виктора Орбана и Владимира Путина, Европска комисија је подсетила на своје претензије према пројекту. Брисел не жели да "Гаспром" буде и испоручилац гаса и власник "Јужног тока" по којем ће ићи гориво према Европи. По мишљењу Европске комисије, међувладини споразуми које је Москва потписала са Мађарском и другим транзитним земљама треба да се ускладе са Трећим енергетским пакетом. Овде и економска корист земаља-учесница у пројекту и побољшање енергетске безбедности читаве Европе иде у други план. Према мишљењу професора МГИМО Елене Пономареве, "Јужни ток" је више од гасовода:
- Наравно, то даје могућност руског присуства не само у енергетском сектору, већ и у економији у целини, у информационој политици, у оквиру различитих хуманитарних и друштвених иницијатива у области јавне дипломатије.
Осим тога, користи којима се могу надати европске земље које су укључене у пројекат су без преседана и пружају огромне могућности за економски развој, наставља Елена Пономарева:
- Ово је заиста јединствена прилика. Услови које нуди Русија, и њена спремност да улажи огромне своте новца у изградњу тока немају алтернативу.
На пример, у случају Србије ради се о инвестицијама у њену привреду од око 2 милијарде евра, попустима на руски гас и накнаде за његов транзит. За Бугарску, где је већ почела изградња, ради се о 3,5 милијарди евра инвестиција, скоро 3 милијарде евра прихода у државни буџет, попусти на гас, посао за локалне извођаче и кредити за партнере "Газпрома". Тако да је мало вероватно да ће се учесници у "Јужном току", тако лако одрећи од својих предности, иако су дали право Европској комисији да преговара са "Гаспромом" о спорним аспектима Трећег енергетског пакета, уверен је председник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов:
- У условима тешке економске ситуације, изградња "Јужног тока" представља - радна места, а транзит гаса - јефтину енергију и економски раст. Ово су веома добре подстицајне мере за државе. Тешко ће бити објаснити гласачима зашто у условима високе незапослености земље дижу руке од перспективних индустријских пројеката.
Москва је већ указивала на то да су споразуми о "Јужном току" закључени пре усвајања Трећег енергетског пакета и да имају приоритет над њим. Ову позицију су, у суштини подржале Бугарска, Мађарска и Словенија, које су потврдиле да споразуми са Русијом у време њиховог потписивања нису били у супротности са европским законодавством, а ако Комисија сматра другачије, онда нека сама преговора са Русијом, која је спремна да своју позицију брани на суду. Могуће је доћи до компромиса. Комесар ЕУ за енергетику Гинтер Етингер је крајем прошле године објавио да је Европска комисија спремна да размотри пружање пројекту привременог изузећа из правила европског законодавства. Редовни разговори Етингера и руског министра енергетике Александра Новака о "Јужном току" биће одржани у петак у Москви.
Леонид Гурјанов,
