Светац читаве Русије
15. јануара, руско православље помиње преподобног Серафима Саровског. Необични хришћански подвижник и чудотворац с краја 18. и почетка 19. века, преподобни Серафим, сматра се оснивачем и покровитељем чувене Дивејевске женске обитељи. Управо тамо се и дешавају главне свечаности овог дана.
Серафим Саровски, један од најпоштованијих у православном свету, међу руским свецима заузима посебно место. То је јединствени узор благочестивог живота и хришћанске молитве. За врло кратко време прешао је необичан пут од обичног молитвеника до свеца.
Прохор Исидорович Мошнин, такво је световно име преподобног Серафима, рођен је 1754. године у породици богатог трговца. Зна се да је када му је било 7 година дечак пао са високог звоника и остао неповређен. У младим данима Прохор је тешко оболео. Једном у сну, према предању, јавила му се Богородица и обећала да ће га исцелити. Ускоро је дечак оздравио и решио да посвети сав свој живот вери и цркви. Хиљаду дана и ноћи неуморне молитве, тродогишње ћутање и затвореништво, сурова аскеза. Они који су му долазили по савет и утеху, налазили су монаха како храни хлебом са руке огромног медведа. Једном су старца напали разбојници и жестоко га претукли. Због повреда он је читавог живота остао погрбљен, таквим је представљен на иконама. Ипак својим нападачима Серафим је опростио и молио је да их не казне. О чудесима Серафима Сараовског до данас колају легенде. Он је чудио самопрегором и преданошћу вери, каже настојник цркве преподобног Серафима Саровског на Красноперсенском кеју у Москви протојереј Максим Козлов.
- Преподобни Серафим је живео тако да је могла да му се јавља Мајка Божја, он је могао да говори са свецима. Није био под влашћу огромне већине људи који су поседовали власт. И мислим да је управо та невезаност за земаљске околности и привлачила тада и привлачи и данас мноштво верника. 1825. године у Саровској шуми преподобном Серафиму се јавила Мајка Божја која му је наредила да у Дивејеву оснује посебну девојачку обитељ, у којој није било ни једне удовице. Од тада Дивејевску обитељ, или Серафимов Дивејевски у име Свете Тројице женски манастир, који је почетком 20. века постао највеће у Русији монашко општежитије, називају „светом земљом“ и „четвртим имањем Богородице“ – после Иверије, Свете горе и Кијево-Печорског манастира.
Баћушка Серафим, канонизован 1903. године према ватреној жељи последњег руског цара Николаја Другог постао је звезда водиља не само за вернике руске цркве, већ и за све православне цркве.
Сећање на преподобног Серафима Саровског Руска црква обележава два пута годишње: 15. јануара, на дан његове смрти, и 1. августа, на дан рођења и обретенија моштију. На свечаности у његову част у Дивејево, где се сада чувају мошти свеца, долазе хиљаде верника из разних региона Русије, суседних земаља. А у свим црквама Русије тих дана се обављају посебна празнична богослужења.
Милена Фаустова,
КАТЕГОРИЈЕ
