Русија-ЕУ: «мождани јуриш» у брзом темпу
Изгледа да су Европљани озбиљно увређени за помоћ Москве Украјини, која је услед тога блокирала потписивање уговора о асоцираном чланству у ЕУ, те се определила за развој односа са својим источним суседом. Предстојећи 28. јануара у Бриселу 32. самит Русија-ЕУ ће бити у краћем формату и без традиционалне вечере. Дипломате то објашњавају неопходношћу да се концентришу на најглавнијем у максимално краћем року.
Партнери имају не два дана, већ само два сата за разматрање кључних питања сарадње Русије и ЕУ. Москва и Брисел су се сложили да разматрање бројних заједничких пројеката може да сачека, јер је потребно да се усредсреди на проблемима стратешког партнерства. Преговори ће бити одржани у ужем од обичног саставу: руководиоци и њихови водећи саветници. Портпарол шефа евродипломатије Кетрин Ештон Маја Коцјанчич је назвала такав облик контаката продубљеним размишљањима о принципима и природи руско-европских односа, и то у контексту не само заједничких интереса, већ и неслагања. Рећ ће бити, разуме се, о економији, конкретније, енергетици, узајамној трговини, међународним обавезама и политици суседства. Сигурно председник Русије и европски колеге неће успети да избегну разговор о ситуацији у светлу догађаја последњих месеци у Украјини. И то, тешко да ће руска страна иницирати разматрање ове теме. Ствар је у томе, што ЕУ категорично не прихвата интеграционе напоре Москве на евроазијском простору, истакао је експерт Института Европе Владислав Белов.
- Реч је о Царинској унији Русије, Белорусије и Казахстана и стварању 2015. године Ервоазијске економске уније. Брисел у оквиру блокираног за сада новог базичног уговора између Русије и ЕУ не слаже се са таквим развојем догађаја, - уверавајући Москву да евроазијски правац противречи интересима ЕУ и излази из оквира билатералних одлноса. Руска страна ипак инсистира да су интеграциони процеси на постсовјетском простору у интересу обе стране.
Већина данашњих противречности међу партнерима је резултат ове принципијелне несугласице. Вероватно, није случано после пораза присталица евромајданау Украјини и ван ње, који су се из петних жила покушавали да увуку ту земљу у европски рај упркос логици и економским интересима Украјинаца, опет ће бити одложен дијалог о безвизном режиму између Русије и ЕУ. Коментар политиколога Алексеја Кузнецова.
- Видимо нежељу ЕУ из политичких мотива да напредујемо у том смеру. Међутим, то је основно питање, које отвара пут за изградњу заједничког простора између Русије и ЕУ, о чему је било изјављено пре више година. Тешко је очекивати при постојању препреке у виду визног режима развој хуманитарних контаката, интензивних научних истраживања, реалних веза малог и средњег бизниса. ЕУ ће нас и даље вући за нос.
Нису коначно регулисана ни питања, повезана с покушајима дикриминације руских компанија у оквиру Трећег енергетског пакета. Није све у реду између РФ и ЕУ после недавног учлањивања Русије у СТО. Европске земље настављају протекционистичку политику према сопственим произвођачима, истовремено су против сличних мера од стране Москве. Нису партнери ускладили ставове ни по питању, повезаном с захтевом Еврокомисије о ревидирању правне базе изградње гасовода Јужни ток. Еврочиновници сматрају да билатерални споразуми Русије с Аустријом, Бугарском, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Србијом крше законодавство ЕУ. При томе се заборавља да су међувладини споразуми у међународном праву изнад општеевропског законодавства. У овом политичком контексту је, изгледа, сувишно подсетити на стварање система ЕвроПРО. Ту се никако не напредује.
Иначе, иза тих не баш оптимистичких тенденција стоји реална економија. Ту све није тако лоше. Трговински промет између РФ и ЕУ износи стотине милијарди долара, те не постоји узрок за нагла колебања, нарочито пад. Десетине милиона становника Старог Света сваки дан имају потребе за руским енергентима, та чињеница не може да се лако брише. Дакле, ни Москва, ни Брисел нису заинтересовани да ремете реципрочни баланс и опширне планове због данашњих политичких несугласица, макар и принципијелног карактера.
Илија Харламов,
