Афрички поход Европе
Шефови МСП-а земаља-чланица ЕУ, који су се окупили у Бриселу, одобрили су концепцију управљања кризом у Централноафричкој Републици. Реално, то значи учешће ЕУ у војној мисији на територији те земље. Основни задатак контингента ће бити чување аеродрома у главном граду ЦАР – Банги ради обезбеђивања испорука хуманитарне помоћи за становништво и избеглице у земљу, која је обузета крвавим међусобним борбама.
Протеклог децембра на самиту ЕУ председник Француске Франсоа Оланд позвао је партнере у ЕУ да пруже подршку војној операцији његове земље у Африци. Међутим, према подацима поменутих дипломата, међу првима је званично изјавила о спремности да учествује у афричком походу Естонија, која је послала ради тога 55 војника.
Пристале су да пошаљу уједињени европски контингент својих војника такође Литванија, Словенија, Финска, Белгија, Пољска, Шведска и Грчка, која, између осталог, пружа своју територију за размештање команде управљања операцијама у ЦАР. Чланице Вишеградске групе – Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска су изјавиле о спремности да формирају сопствени контингент. Кочница мисије су, према речима немачке Tageszeitung, Немачка и Италија, које су одбиле да пошаљу у Африку своје војнике. Додуше, каже то издање, Оланд је био срећан, што Берлин није дао вето на афричку мисију ЕУ. Немачка иначе пружа за њене учеснике 4 авиона – 2 теретна, један за пуњење горивом и летећу болницу.
Иначе, шеф оделења европске безбедности Института Европе Дмитриј Данилов није склон да преувеличава војне амбиције ЕУ.
- ЕУ наставља довољно активне акције у области афричког миротворства. Међутим, реч је о томе да оперативни потенцијал ЕУ, без обзира на то, што декларисани циљеви се иначе испуњавају, није довољан да се делује на свим фронтовима. С друге стране, низ земаља је већ забринут да би даљи развој оперативног потенцијала ЕУ дошао до нивоа, који подразумева дуплирање или конкуренцију НАТО-у.
Заменик шефа фракције ХДС/ХСС у немачком бундестагу Андреас Шокенхоф се изјаснио за ширење сфера утицаја ЕУ на планети.
- Иступам за тражење одговора на питање, где нам је, у принципу, потребна заједничка политика безбедности и одбране. Јасно је да нам она није потребна ни у Азији, ни у другим регионима света. Међутим, ако говоримо о заједничким акцијама, потребно је анализирати потенцијалне опасности. Ради тога морамо да одлучимо, којим средствима и у којим регионима морамо да се боримо против тих опасности.
Ту је поље делатности било којих војних мисија веома опширно. Друго је питање, какво ће место заузети тамо јединствена Европа, када обуче војну униформу.
Олег Севергин,
