Радна недеља „Розете“ почела у понедељак

22-01-2014 10:42:26 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


„Розета“ се буди. Међупланетарна станица Европске космичке агенције, која је лансирана у космос пре скоро десет година, излази из „успаваног режима“, у коме се налазила више од две и по године, и спрема се да стигне на циљ – комета 67P/Чурјумова-Герасименко. Ако све планиране операције прођу успешно, онда ће истраживачи добити нове податке о супстанци од које је прављен Сунчев систем пре 4 милијарде година.

Правити шоу од кључних, а некада и од ризичних момената аутоматских (и не само) експедиција је постало уобичајено: сетимо се слетања Curiosity на Марс. Ево и Европска космичка агенција је одлучила да привуче пажњу публике свом кометном пројекту „Розета“ (Rosetta), који скоро десет година држи правац на комету 67P/Чурјумова-Герасименко. Мада овде и није било шоуа (осим преноса из Европског центра управљања летовима у Дармштату и конференције за новинаре), било ко је могао да симболично пробуди „Розету“. За то је било потребно само послати у ЕСА своју верзију фразе „Буди се, Розета“.

У јутро 20. јанура „Розета“ је по команди са Земље била изведена из режима хибернације, у који је већина њеног система и инструмената постављена 2011. године ради штедње енергије. За протекле две и по године су радили само неки грејачи и компјутер апарата.

Буђење је само почетак најодговорније етапе у животу „Розете“: приближавање комети Чурјумова-Герасименко, праћење комете и спуштање на њу апарата „Фила“ (Philae). Сусрет ће се догодити у августу ове године, а искрцавање је планирано за новембар. „Розета“ и „Фила“ ће дежурати целу годину, у време приближавања комете Сунцу (август 2015.) и њеног постепеног одмицања од Сунца. Крај мисије је планиран за децембар 2015. године.

Комета 67P/Чурјумова-Герасименко се налази на испруженој елиптичној орбити и приближава се Сунцу сваких 6,45 година. Њена историја је значајна: 1840. године (како је утврђено после анализе орбите) ледено тело, које се до тада никако није примећивало са Земље, је први пут прошло у опасној близини Јупитера. То се догодило и други пут 1959. године. Гравитационо узајамно дејство са џиновском планетом је променило орбиту комете и „привукло“ је ка Сунцу. Зато се она сада приближава Сунцу на мање од 200 милиона км (у најудаљенијој тачки орбите комете она се удаљава од Сунца до скоро 850 милиона км).

На тај начин је 67P прешла у унутрашње области Сунчевог система из спољашњих. Претпоставља се да је она дуго чувала „нетакнутом“ ту супстанцу, од које се „стварао“ Сунчев систем пре више од 4 милијарде година.

Сада се то „конзервирано време“ помало открива: са сваким приближавањем Сунцу комета губи део супстанце – према подацима посматрања у периоду од 2002-2003. године, до 60 кг/сек. Циљ научних експеримената на апаратима – да се она проучи са свих страна. Научни терет „Розете“ чини 11 инструмената за даљинско изучавање једра комете, а још 9 носи „Фила“.

Сам апарат, који је послат у космос 2004. године, заслужује пажњу. Као прво, то је прва аутоматска станица ЕСА, која треба да постане вештачки сателит комете и да на њеној површини постави још један мали апарат. Као друго, то је први апарат који је полетео преко Главног појаса астероида (између Марса и Јупитера), користећи само соларне батерије, а не радиоизотопне изворе енергије, који су уобичајени за овако далеке мисије.

ЕСА се с правом поноси пројектом, мада главни део мисије тек предстоји. Тема комета је у агенцији почела 1986. године, када је европска сонда „Ђото“ прошла недалеко од једра Халејеве комете – у чему су јој помогла два совјетска апарата „Вега“, који су нешто раније прошли недалеко од једра. Изучавање ових небеских тела је и даље актуелно. Осим научног интереса, подстиче технолошка сложеност. Од пролазака у непосредној близини једра ми прелазимо на искрцавање на једро, и није далеко тренутак када ће се на Земљу вратити узорак кометног материјала, који је добијен не од коме, него директно из једра. Русија, на жалост, не учествује у истраживању комета – после „Вега“, које су биле тријумф совјетског планетног програма, је наступила тишина. Пројекат „Бумеранг“ је реинкарнација „Фобоса-Грунта“ и може исправити ситуацију, јер је Фобос – вероватно, астероид, који је давно-давно ухватио Марс. Међутим, лансирање „Бумеранга“ је за сада у плану тек око 2020-2022. године.

Олга Закутњаја,