Таџикистанско-киргиска граница: ко ће развезати чвор проблема?

27-01-2014 08:33:01 | | Глас Русије, фото: «Вести.Ru»/ vostok.rs |


Душанбе и Бишкек покушавају да регулишу ситуацију на таџикистанско-киргиској граници. У протекле две недеље, на 4 од 5 стражарница блокирано је кретање аутомобила и људи. Економске губитке сносе обе државе.

Према подацима таџикистанских цариника, ситуација на граници с Киргизијом у рејону Ферганске долине остаје проблематична. Само са киргиске стране близу стражарнице се налази око 200 аутомобила. Већином је роба таџичких произвођача, пошто је Киргизија затворила границу за све без изузетка. Тако чврсте мере изазивају недоумицу у Душанбеу, - каже шеф представништва истраживачког Фонда Евроазија у Таџикистану Равшан Абдулајев.

- Најтежи терет сносе управо цивили. Већ се нагађа да ће се осетити мањак намирница како у таџикистанској тако и у киргиској приграничној зони. Зато је највећи проблем да људи не остану без неопходних намирница и материјала за огрев станова.

Од спуштених рампи обе државе имају економске губитке. Према званичним подацима, годишње заједничку границу пређе око 15 хиљада аутомобила. Према речима заменика директора Центра за стратешка истраживања при председнику Таџикистана Сајфулоа Сафарова, таџикистанска страна је спремна на дијалог, питање је да ли су суседи расположени за то.

Ситуација на таџикистанско-киргиској граници се заоштрила после инцидента од 11. јануара, када је дошло до конфликта између граничара две земље на једном делу границе. Услед пушкарања, које је трајало више од једног сата, 8 граничара је било рањено. Ти догађаји су последица нерегулисаних граничних спорова. Скоро трећина таџикистанско-киргиске границе све до сада се сматра недемилтаризованом. Покушаји усклађивања спорних зона не успевају, сматра бивши амбасадор Киргизије у Таџикистану, бивши секретар СБ Мирослав Нијазов. Према његовом мишљењу, дијалог између две стране треба да воде лидери држава.

Како истичу експерти, и Бишкек, и Душанбе су морали да решавају гранична питања одмах после распада Совјетског Савеза, али се тај проблем стално одгађао. Ако стране не ускладе спорне ствари, могло би да дође до негативног развоја догађаја, сматра киргиски политичар и дипломата Мирослоав Нијазов.

- Важно је да председници на крају седну за преговарачки сто. Увек сам тврдио да је Ферганска долина детонатор социјалне експлозије у читавом Централно-Азијском региону. Управо тамо је дефицит воде, земљишта, висока густина становништва, тешка социјално-економска ситуација. Зар то није јасно? Ферганској долини треба доделити посебан статус и озбиљно прићи том питању, ако не желимо рат.

Питање - хоће ли ускоро киргиска страна отворити стражарницу на граници, остаје за сада без одговора. Власти ту тему не коментаришу. Нада ипак постоји, јер у последњем конфликту нису учествовали цивили из приграничне зоне.

Галим Фастхутдинов,