Државна дума РФ позвала земље на "олимпијско примирје"
Државна дума РФ је позвала светску заједницу да поштује олимпијско примирје у време одржавања зимских Игара у Сочију. Парламентарци земаља УН су једногласно подржали ту идеју. Све земље морају да се труде да решавају конфликте политичким средствима, - говори се у том документу.
Ту древну олимпијску традицију називају јарком и симболичном. Она је стара 3 хиљаде година. Међутим, последњих година "олимпијско примирје", према мишљењу посланика, постаје све актуелније. Оно мора да пружи наду свима, ко је постао жртва унутрашњих конфликата и терористичких акција, ко страда од последица хуманитарних катастрофа и свих несрећа, повезаних с ратовима и војним сукобима. Када спортисти учествују у спортским такмичењима, насиље мора да буде обустављено. У време Олимпијаде је допустиво само мировно супарништво.
"Олимпијско примирје" је први пут било објављено у 8. веку пре наше ере и у старо доба се безпоговорно поштовало. У најновијој историји традиција је више пута била прекршена, јер "олимпијско примирје" има карактер препоруке, дакле, о његовом буквалном испуњавању нема речи, - каже председник Федерације спортских новинара Русије Николај Долгополов.
- Треба на све могуће начине тежити ка томе да у време Олимпијских игара влада дугоочекивано примирје. Ако неки конфликти настану, они не смеју да утичу на одржавање Олимпијаде. Земља мора да организује Олимпијаду на највишем нивоу, за који је способна.
Током вишедеценијске историје, олимпијаде су ометали и глобални, и регионални конфликти. Летње Игре 1916. године нису одржане због Првог светског рата. 1940. и 1944. године такође није никоме било стало до спорта – земље су се такмичиле не на трибинама, већ у рововима Другог светског рата. Игре 1972. године је ожалостила Минхенска трагедија – терористи су киднаповали и убили израелске спортисте. 2008. године Михаил Саакашвили је уприличио напад Грузије на Јужну Осетију на дан отварања Олимпијаде у Пекингу. Рат у Сирији није био обустављен у време лондонске Олимпијаде 2012. године и мало је вероватно да ће до тога доћи и ове зиме. Принцип "олимпијског примирја" стално се крши из разлога што се највећи спортски догађај све чешће политизују.
Према традицији последње две деценије, симболичку одлуку о међународном примирју у време Олимпијских игара у Сочију усвојила је Генерална Скупштина УН. У складу са данашњим документом, који су иницирале Русија и Грчка, примирје се мора објавити надељу дана пре Олимпијаде и завршити 7 дана после завршетка такмичења параолимпијаца. С тим што се ова одлука битно разликује од пређашњих. Како је истакао председник организационог комитета Сочи-2014 Дмитриј Чернишенко, Русија је дала озбиљан допринос миру, одржавши у Сочију међународне кампове "Генерација за мир", "Свет и спорт". Они омогућују земљама у конфликту да контактирају, користећи универзални језик спорта.
Међутим, у УН-уи Међународном олимпијском комитету се надају да "олимпијско примирје" није изгубило свој значај. Да ли је то тако, земље ће сазнати на 22. зимским Олимпијским играма, које ће бити одржане од 7. до 23. фебруара, као и приликом зимске Параолимпијаде, која ће бити одржана у Сочију од 7. до 16. марта.
Ксенија Мељникова,
КАТЕГОРИЈЕ
