Скулптурални лик сребрног века
Уочи 150. годишњице рођења прве руске жене-вајара – Ане Голубкине московска Третјаковска галерија отворила је изложбу радова истакнуте вајарке. Више од 30 дела од мрамора и гипса, дрвета и бронзе представљено је у салама, посвећеним руској уметности Сребрног века – културном периоду са почетка 20. века.
Та изложба би с правом могла бити отворена у једном од 4 града, главних у животу Ане Голубкине. Пре свега, у старом подмосковском граду Зарајску. Ту је Голубкина рођена 28. јануара 1864. године, где је и скончала. Она је читавог свог живота волела да користи белу глину из месне речице Осетар (Јесетра) за своје радове. Чак и када се преселила у Москву да би студирала на течају лепих уметности, браћа су јој редовно доносила таљигама њену омиљену зарајску глину.
После Москве, она је отишла у Петербург - у Императорску Академију уметности, затим у Париз, где је учила код чувеног француског вајара Огиста Родена и постигла признање, када је добила медаљу париске уметничке изложбе 1899. године. Као резулат свега тога стваралаштво Ане Голубкине је спојило руски психолошки реализам и најновије за руб 19. и 20. века токове у европској уметности – символизам и импресионизам, испричао је Гласу Русје научник Третјаковске галерије Дмитриј Чудинов.
- Голубкина је била апсолутни новатор. То је она преузела од Родена, кога је веома поштовала. Она је више пута посетила Европу и преко изложби, у којима је учествовала, јер је тамо имала радионицу, зато је освојила и попримила европску културу. Уствари је то аутор, који је изашао ван предела националне школе, мада је то безусловно руски аутор.
На јубиларној изложби у Третјаковској галерији су представљени, пре свега, скулптурални портрети – омиљени жанр Ане Голубкине. Ту је, на пример, величанствени портрет Лава Толстоја, извајан у бронзи, као и веома експресиван портрет руског песника-симболисте Андреја Белог, који као да није извајан од гипса, већ монтиран од нерва. Ту је у стилу Древног Египта портрет Италијанке у годинама од тонираног мрамора, који открива читав живот те жене. Најизражајније су фантазије Голубкине. На пример, вазе из серије Магла или двофигурна композиција Ватра, где је стриктан лик као да је сакривен у аморфној маси. Онима, који су се навикли на класичне скулптуралне облике, биће тешко да оцене радове Голубкине, наставља Дмитриј Чудинов.
- Њено стваралаштво сачињавају не античке копије, то је други облик, дробљен. Ради изражајности, Голубкина често деформира скулптуру. Те пластичне могућности издвајају њене радове, чине их посебним и препознатљивим.
Ана Голубкина није дуго живела, 63 године. Нажалост, она није оставила директне наследнике њеног стваралаштва., мада су њену радионицу посећивали млади вајари – ученици. Дмитриј Чудинов објашњава то овако:
- Буквалних наследника њеног стила није било, јер је њена оригиналност била повезана управо са оригиналношћу Голубкине као човека. То је била личност! Њен статус су признавали практично сви крупни уметници из тог времена, односно, круга Сребрног века: она је била глас те епохе.
Ана Голубкина спада у низ јарких представника дивног Сребрног века, својих пријатеља, као што су песник Валериј Брјусов и сликар Александар Беноа, филозоф Василиј Розанов и композитор Александар Скрајабин. Поред њих, она је потврђиваља руску уметност као баштину читавог културног човечанства.
Олга Бугрова,
