Виртуелни свет и свет Обаме: нема превише разлика
Председник САД Барак Обама обратио се конгресу са новим обраћањем, о положају земље. У шестој години председничког мандата он је означио место Америке у свету и горовио о томе шта јој недостаје како би постала боља. И шта он, Обама, намерава да учини како би поново оваплотио амерички сан.
Бела кућа пред наступ је интензивно алудирала да ће ово обраћање реанимирати све. Као, био је један Обама, а сада је постао сасвим другачији. Рејтинзи добиника Нобелове награде за мир заиста су пали до нивоа његовог републиканског претходника Буша млађег. Ниже је био само Никсон. Али пад до таквих понора био би већ космичка срамота.
Зли језици већ говоре да је све оно о чему је 44. председник говорио у свом „реанимационом говору“ могло да се сазна и из претходног обраћања. Зато што скоро сво неиспуњење унутарполитичке законодавне иницијативе буквално су као списак пренели у говор из претходног обраћања. А друге иницијативе су још старије. Лист то потврђује изводима из Обаминог обраћања 2010. и 2012. године. А на унутарполитички део говора из једносатног иступања отишло је нешто више од пет минута. Тако мало да нико чак не коментарише.
Обама је обећао Америци „годину акције“, ако треба онда чак без помоћи конгреса.
Он је чак прогнозирао републиканцима да ће отићи напред и без конгреса ако овај и даље буде саботирао његове законодавне иницијативе. Ја, рекао је Обама, више нећу чекати републиканце за побољшање економског стања у земљи.
- Америка не стоји у месту, као што немам намеру то да чиним ни ја. Зато ако могу на сваком месту и у сваком тренутку да чиним кораке за проширење могућности за још већи број америчких породица без усвајања законодавства, ја ћу то чинити.
Ова изјава је нешто попут изјаве о преласку на „ручно управљање“. Мада овде такође нема ништа ново. Скоро од речи до речи Обама је говорио исто у обраћању 2012. године: Са конгресом или без њега ја ћу деловати како бих помогао напретку економије.
Председник заиста може да уноси измене у ниво цене рада, методе професионалне припреме, социјалне програме помоћи и остало својим „извршним указима“. Али то ће се тицати само федералних службеника, тачније неколико хиљада људи. Док у САД има на десетине милиона оних којима је то потребно.
Обама је обећао Америци пут у Сочи на зимску Олимпијаду и много злата.
Коначно, Обама је обећао да ће затворити затвор у бази Гуантанамо. Обама прети да ће га затворити од своје прве изборне кампање 2008. године.
Слушајучи Обаму свет је требало да се увери да (цитат из Обаминог говора) „управо захваљујући америчкој дипломатији“ и чврстом ставу пошло је за руком да се започну преговори о сиријском регулисању, да се започне уништавање сиријског хемијског оружја, да се договори о прекиду иранског нуклерног програма. Овакве тврдње у најмању руку нису сасвим скромне. Пошто, чак по признању америчких листова, ни конференција Женева-2, ни почетак затварања иранског нуклеарног досијеа, ни контрола сиријског оружја за масовно унитшење не би били могући без предлога и тешког рада Русије. А реформа програма глобалног праћења не би била могућа (чак у скраћеном виду) без раскринкавања Едварда Сноудена. Тако да су заслуге Обамине администрације чисто виртуалне.
Обама је обећао регулисање нуклеарног проблема Ирана, подршку демократији у Украјини и умереној сиријској опозицији. Он је обећао да ће реформисати АНБ и ојачати савез са Европом.
- Наш савез са Европом остаје најтврђи од свих које је познавао овај свет. Од Туниса до Бурме подржавамо оне који су спремни да раде тешко на изградњи демократије. У Украјини се залажемо за право слободног и мирног изражавања мишљења и поседовања права гласа приликом одређивања будућности земље.
Треба признати да се по украјинском питању бар променио тон. Сада администрација више не подржава без поговора опозицију. Очигледно профашистичка и националистичка стремљења њеног језгра су постала очигледна Вашингтону.
Ни једно друго председничко иступање Бела кућа не уређује, не дотерује, не проверава са таквом пажњом као председничка обраћања. И ако би се председнички мандат држао на патосу и говорничкој вештини, за Обаму би човек могао да се не брине. Са тачке гледишта патетике и говорничког извођења то је било ремек-дело. Ако се не узму у обзир чињенице. И такве ситнице као неиспуњења обећања.
Андреј Федјашин,
