Радзински и Виктјук подсетили на Кусинена
На репетроару Градског позоришта главног града Финске Хелсинкија појавила се представа Друг К: Финац и Стаљин према комаду чувеног руског писца и драматурга Едварда Радзинског. Режисер је исто тако чувен Роман Виктјук.
А представа је посевећена финском и совјетском политичару Оту Кусинену, човеку од кога су почетком 20. века зависиле судбине милиона људи, док је његова сопствена зависила само од Јосифа Стаљина. О драми, поставци, о томе како је представу примила финска публика, за Глас Русије говорио је Едвард Радзински.
- Овај комад рођен је заједно са циклусом књига о Стаљину – трилогијом Апокалипса од Коби над којом је писац радио низ година. У сваком случају Радзински се у књизи дотицао судбина многих Стаљинових сарадника, мада је посебно дело добио само Ото Кусинен. По мени, он је био најзагонетнији и најзанимљивији човек у совјетској врхушки, приметио је Радзински. Кусине, рођен 1881. у финском селу у породици кројача, ступио је у комунистички покрет у његовом успону. После грађанског рата у Финској и пораза црвених напустио је домовину, прешао у Русију, радио у Коминтерни, затим постао близак Стаљину, заузео високу дужност у Президијуму Врховног Савета СССР. Затим је прошао све степенице ужаса.
Жена му је била затворена, око њега је Стаљин истребљивао Коминтерну, а Кусинен је остао! Зато што је то био човек који је умео као змија да мења кожу. Који је о себи рекао да је најважније да умеш да пролетиш као на неком чаробном ћилиму изнад вучијих јама живота. При томе недовољно је само пролетети, треба скочити тамо где треба. Он је и скакао, стално мењајући кожу.
Кусинен није протествовао када су му ухапсили сина. Прећутао је када су одвели жену Ајно која је у логорима провела 15 година. Ајно је један од главних ликова драме, поред Стаљина, Хрушчова, Андропова... Да, тамо је много политичара, али мене није занимала политика, већ деформација душе која се дешава код људи забринутих искључиво за своје преживљавање, каже Едвард Радзински.
Режисер Виктјук је одредио у представи своје приоритете. Он није одустао од љубавне линије, мада је извео у први план лик времена и земље који су узнели Ота Кусинена.
Тамо грме маршеви, марширају људи. Они разговарају као што су разговарали у Коминтерни – сви вичу, при томе не слушајући једни друге, понављају једно исто. И тај стални крик – он је за тихе Финце врло тежак. Али нема везе, они треба да схвате епоху, да је осете!
Виктјук је увек необичо смео, своје уметничке идеје изражава до краја, истиче Радзински. Тако да је представа испала сложена. Много пластике, много условности. На пример радња се одвија у гимнастичкој сали. Зашто? Зато што је Кусинен обожавао гимнастику...
У сваком случају премијера представе у Хелсинкију је била примљена са одушевљењем. И то је само почетак живота драме. Роман Виктују намерава да пренесе представу на сцену свог московског позоришта. Осим тога, драма Друг К: Финац и Стаљин заинтересовала је Швеђање: познати новинар у преводилац Стефан Скот већ ју је превео на шведски.
