Извоз оружја: Русија међу светским лидерима
Русија самоуверено улази међу водеће извознике оружја. Према информаијама из државне компаније Рособоронекспорт, прошле године у разне земље света извезено је оружје и војна опема у вредности која пемашује 13 милијарди долара.
„Рособорнескпорт“ је међу првима објавио податке о вредности свог извоза, што други извозници за сада нису урадили. Без обзира на недостатак информација, извозници су сигурни да ће Русија сачувати друго место. Да задржи лидерску позицију успева на основу сплета политичких, економских и технолошких фактора, наглашава заменик директореа Центра за анализу стратегија и технологија Константин Макиенко:
- Русија је за последњих 10 до 12 година оштро учврстила своје место у свету, њена геополитичка тежина је порасла. При томе 2013. године то се догодило захваљујући ставу у односу на сиријско питање. Важну улогу игра збир потрошачких квалитета оружја и војне опреме, које Русија нуди тржишту. С једне стране, руски системи су на високом технолошком нивоу, а с друге се оптимализују за ниво обуке особља у тим земљама, које купују руско оружје.
Треће, то је још увек релативно јефтино оружје. И мада његова цена расте, Русија за сада није у стању да нуди тако скупе системе, као западни конкуренти. 38% свих склопљених уговора прошле године чиниле су наруџбине за опему ВВС.
Претежна ваздухопловна техника карактеристична је за структуру извоза оружја било које земље, и Русија ту није изузетак. По правилу од 35 до 50% испорука одлази на ваздухопловно наоружање и војну опрему.
Међу руским авионима апсолутни лидер је борбени ваздухопловни систем на бази платформе Су-30, наглашава Константин Макиенко:
- У последње време отворено води Су-30 МКИ, односно индијска верзија тог система. Крајем 2012. године склопљен је амбициозни уговор о испоруци додатна 42 ловца Су-30МКИ у Индију, што се одразило на прошлогодишње показатеље. 2013. године склопљен је уговор о извозу Су-МКК у Вијетнам. Добро се продаје и МиГ-29. Тренутно се реализују уговори о продаји бродске верзије овог авиона у Индију. 2013. године, по свему судећи, био је испуњен уговор о испоруци 20 ловаца МиГ у Мјанмар.
На другом месту су системи ПВО који чине 26% портфеља наруџбина. После југословенских, ирачких, либијских догађаја, само што није реализован сличан сиријски сценарио, па је интересовање за руска средства Бук-М2Э, Тор-М2Э, Панцирь-С1 оштро порасло. Потражња овог оружја је последица агресивне политике САД и НАТО. Ако узмимо европске земље, скоро да не треба говорити о извозу великог броја борбених авиона или тенкова. Истовремено Русија последњих година развија војно-техничку сарадњу са водећим европским компанијама као што су Sagem, Thales, Safran, Finmeccanica, EADS – Europian Aeronautic Defence and Space Company - наглашава Константин Макиенко.
- Русија интегрише технологије којима располажу француске, италијанске, и у мањој мери немачке компаније, са руским системима наоуржања. Ови системи су у понуди за извоз или их већ сада купују руске оружане снаге.
Компанија Thales, на пример, испоручује системе дисплеја за извозне ловце Су-30-МКИ. На руска оклопна возила постављају се нишански системи са француским термовизијским камерама, које производи фирма Thales - Оптроник. Компанија Sagem, која улази у групу Safran, испоручује навигационе системе за руске ловце, намњене извозу. Сада је за руску индустрију најважније да успостави производњу тих система у локалним условима.
Олег Нехај,
