Промене глобалне привреде прате климу

02-02-2014 08:39:50 | | Глас Русије, фото: © Flickr.com/ banyanman /cc-by-nc-sa 3.0/ |


У контексту природних аномалија у Северној Америци и неким другим деловима света, међународна штампа је поново покренула тему последица климатских промена, са којима се суочава људска цивилизација.

Експерти су веома забринути: климатске промене превазилазе научне оквире, добијају статус питања државног значаја. Могу се разматрати као нови структурални фактор светске привреде. Уједно експерти упозоравају, да се глобалне климатске промене не смеју третирати само као загревање. Чак ако је то тако, реалан процес је далеко сложенији. Констатује се наизменичност периода загревања и захлађења, а да је у целини нема промене у тенденцији пораста температуре у дугорочној перспективи. Било би прецизније рећи, да се глобалне климатске промене, које данас посматрамо, карактеришу порастом екстремних временских појава и порастом понављања опасних природних појава и климатских аномалија. Експерти то називају „растом конфликта природе“.

Проблем више није у томе, да ли се бележи загревање или захлађење, чак се не поставља питање, колика је у томе кривица човечанства. Дискусије постају предметне, теорија препушта простор пракси, стратегија – тактичким изборима. Чинило се да је утицај климе на реалну привреду двосмислен. Генерални директор Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов сматра да се из свега може извући корист.

- Постојање глобалног загревања није дефинитивна чињеница. Пре бих говорио о променама климе и природним аномалијама, које се дешавају. Оне су потврда глобалних еколошких проблема, а не глобалног загревања. Уколико посматрамо временске прилике, треба говорити о глобалном захлађењу. Нема никаквих прецизних статистичких података, који омогућавају доношење недвосмисленог закључка. Што се тиче утицаја аномалија на привреду, и он је двојак. Наравно да природне катаклизме паралишу економску активност. Али увек постоје позитивни моменти. Када у хладно време Европа троши више енергената, цене на природни гас су порасту. Ко је у добитку? – произвођач и продавац, а међу њима и Русија.

Експерти сматрају, да бизнис треба да посматра климатске промене као факторе у конкурентској борби. Пошто ће ови процеси проузроковати широку прерасподелу тржишта, у коју ће бити увучени сви без изузетака: пољопривреда, осигурање, транспорт, грађевина, туризам, некретнине, истраживање енергената, производња хране, здравство, добијање минерала па чак и финансије. Професор катедре фондовског тржишта и тржишта инвестиција Више школе економије Александар Абрамов износи следеће мишљење.

- Пре свега су у добитку области, које су повезане са разрадом алтернативних извора енергије,- од ветрењача и до термонуклеарне. Потенцијално, највише могу да настрадају производња угља, нафте. Док производња гаса може бити у привилегованом положају. Настрадаће производња, која се сматра загађујућом. На пример, велики нетехнологични металуршки комбинати, и сви они, који емитују велике количине угљен диоксида у атмосферу. Као и они, који не могу да пређу на нове технологије.

Глобалне климатске промене већ су се одразиле на светској привреди. И уколико се настави негативна тендинција, са временом треба очекивати далеко јаче потресе. Уосталом има мишљења, да таква нестабилност подстиче научно-технички прогрес, покреће човечанство из стања мировања. Али за новине се треба унапред припремати, да се не би нашли затечени.

Сергеј Дуз,