Формирање владе без учешћа партије региона није могуће
Украјинска опозиција није задовољна законом о амнестији који је ступио на снагу и чији је главни услов прекид нереда. Према њеном мишљењу, власти треба да ослободе задржане радикале без било каквих захтева. На новом заседању парламента опозиција планира да покрене питање повратка уставу из 2004. године. Осим тога, лидер партије Баткившчина Арсениј Јацењук је изјавио да је опозиција спремна да формира владу без учешћа Партије региона.
Нови закон о амнестији који је председник Украјине Виктор Јанукович потписао 31. јануара, тиче се свих учесника нереда који нису извршили тешка кривична дела. Али ради тога демонстранти треба да ослободе заузете зграде и да деблокирају улице и тргове у року од 15 дана. Лидери опозиције су то одбили. Могуће да се ради о томе што првобитно нису били расположени за преговоре, сматра заменик директора Центра за украјинистику и белорусистику Московског државног универзитета Ломоносов Богдан Безпаљко.
- У датој ситауцији циљ који су поставили ови људи јесте, сменити све гране власти: законодавну, судску и извршну. Како би се постигли превремени председнички избори, а затим променио вектор земље, спољна и унутрашња политика. Зато они закони, уступци које нуди Јанукович, макар и врло јаки, не одговарају опозицији, њој је потребно све одједном.
На прошлој недеље власти су укинуле неке законе усвојене 16. јануара који су и изазвали последњи талас нереда. Осим тога, раније је био смењен премијер Украјине Николај Азаров, а дужност премијера и потпредседника владе предложена је Јацењуку и Кличку. Одбацивши ове предлоге, Арсениј Јацењук је изјавио да према плановима опозиције на новој седници парламента треба да се реши питање о повратку уставу из 2004. године. Уз то опозиција је спремна да формира владу без учешћа Партије региона. Према речима Арсенија Јацењука, у таквом случају ће бити спроведена реформа судског система и демонополизација економије. Али такав развој догађаја је мало вероватан, сматра Богдан Беспаљко.
- Немогуће је формирати владу без представника најкрупније странке која има већину и парламенту. Биће врло страшно ако се то деси. Осим тога, нејасно је како ће се разматрати формирање овакве владе.
За сада ни једну страну у борби за власт не можемо назвати победником. Председник ће наставити покушаје политичких преговора, а опозиција не прихвата услове, али их једнозначно не одбија. Јер мораће је или да се ради заједно, што ће изазвати талас незадовољства демонстраната, или да се демонстрира неспособност за преговоре. У земљи мир може да успостави децентрализација власти, каже доктор историје, професор МГИМО Валериј Соловеј.
- Шта може да постигне сада „председничка страна“ – то је федерализација Украјине. И мада је то врло ризично решење, али ипак може да се испостави добитничким. То није просто повратак уставу из 2004. године, већ и укључивање у устав поглавља о Украјини као федеративној држави са одговарајућим ограничењем овлашћења власти према регионима. То би био најприхватљивији и стратешки најпољнији компромис.
Док конфронтација актуалних власти и опозиције не пружа очигледне резултте, противници нереда стварају народне одреде. Такви одреди отпора радикалима формирани су у Севастопољу и Харкову.
Марија Баљабина,
