Инсекти спасавају цивилизацију од глади
Решење глобалне прехрамбене кризе могу да буду инсекти. Стручњаци Светске организације за храну УН упорно нуде људима да се хране инсектима и да њима хране домаће животиње.
Доказано је да бубе, пчеле и њима слични инсекти, могу сасвим да замене месо, пошто садрже мноштво корисних макро и микроелемената. Тим поводом ФАО позива све да прелазе на дати вид хране. Ради тога нуди се да се у државама где није устаљена оваква прехрамбена култура уводе специјализовани ресторани или бар да се укључи у мени неколико јела од инсеката и њихових чаура. Ипак на масовни позитивни одазив иницијатива не наилази. Савремени човек пре воли да добија биоактивне супстанце у таблетама, него да једе муве и лептие, сматра лекар дијетолог Јулија Чехоњина.
- У земљама где оваква храна није традиционална, ова идеја неће наићи на подршку. Зато што наука о исхрани не стоји у месту. Сада се активно синтетишу нови прехрамбени производи са богатим саставом аминокиселима, витамина и минерала. Њихова производња, реализација и естетско-гастрономска својства ће бити много траженија него инсекти. Не треба се враћати уназад на нека првобитна времена, када су људи јели практично све што се креће. Несумњиво, у неким земљама ове традиције до сада постоје. Али будућност је ипак на високим технологијама.
Људи једу инсекте од давнина. У једној од три књиге древних Маја коју је дешифровао руски научник Јуриј Кнорозов, разматра се укус пролећних гусеница. Затим су у Америци ови рецепти били заборављени. Међутим, сада тамо покушавају да препороде кухињу епохе пре Колумба, говори експерт у области гастрономије Андреј Куспиц.
- У Мексику праве котлете од водених мува. Лове их, суше, мељу, мешају са јајем и паприком и добија се котлета црне боје која је врло укусна. За Русе то делује врло чудно. Али, на пример, још у 19. веку лобстерима и раковима хранили су затворенике. Ради се о томе што их је било у изобиљу, риба је била на цени, а ракови су сматрани нечистом храном. А сада је то кулинарска раскош.
Ради се о психолошкој перцепцији, сматрају експерти. За некога је буђав сир специјалитет, а за неког ужасна гадост, која може да изазове дијареју. Тако је и са инсектима: неко зелени само при помисли да ово створење са брковима и пипцима може да се једе, а неко не види принципијелну разлику између козица и скакаваца.
Између осталог, у свету инсекте све чешће укључују у састав различитих јела. Европљани су већ одобрили пицу са свицима и бургере са цврчцима. Сасвим је вероватно да ће ускоро инсекти постати исто тако модерни као и плодови мора. Само у том случају цена мува и гусеница може да скочи. Тада основна идеја ФАО – да реши помоћу инсеката глобалну прехрамбену кризу – сама по себи ће отпасти.
Наталија Коваленко,
