Још једна бајка о љубави
Без обзира на хладно време, на позорницу петербуршког Мјузик-хола је дошло лето. Ту представљају нови мјузикл 31. јун. Његов сиже је заснован на фантастичној приповетки енглеског писца Џона Пристлија, према којој је био снимљен популарни ТВ филм. Аутор музике за тај филм и аутор мјузикла је познати филмски композитор Александар Зацепин.
Совјетски музички филм 31. јун деценијама се демонстрира на ТВ. Захваљујући њему милиони људи напамет знају причу о љубави младог уметника из 20 века и лепе принцезе из 12. века, који су се срели на звезданом мосту чаробног месечевог дана - 31. јуна. Мјузикл, који је поставила трупа петербуршког позоришта Карамбол, само делимично понавља овај сиже. Не вреди га упоређивати са филмом – директно поклапање је само у једном, истиче руководилац позоришта Ирина Брондз:
- Заједничке су само песме. Узели смо 5 популарних песама из тог филма. Користимо овде и 6. песму Але Пугачове Што се једном десило. Све друго, иначе ту има 25 музичких тачака, компоновано је први пут.
Најбоље песме из филма 31. јун су неоспорно украс стваралаштва њиховог аутора Александра Зацепина. То су хитови советског доба Свет без драгана или Тражим те. Сећајући се тога, како су оне биле компоноване крајем 1970-х година, Александар Зацепин прича:
- Моја кћерка, која је тада била у 9. или 10. разреду, рекла ми је да дечаци у школи знају моју музику, допада им се, али тврде да је она за твоју генерацију. Криво ми је било, те сам почео да слушам Битлз, Крв, зној и сузе, друге групе, те сам покушао да компонујем у том кључу. 31. јун је иначе резултат тога, шта сам постигао.
Радећи на мјузиклу, Александар Зацепин је ставио себи задатак да компонује у духу времена. За нову поставку је био написан нови сценарио, далеки од детективско-фантастичне приче, коју је измислио Џон Пристли. Ради промене драматургије тог дела, морали се водити озбиљни преговори с пишчевим наследницима. У мјузиклу, например, нема свадбе заљубљеника у финалу, иначе је приредба испала озбиљна. Његови ствараоци су више пута говорили да гледаоци морају не само да се смеју и плачу, већ и размишљају. Жанр приредбе је бајка. Међутим, редитељ скреће пажњу на једну разлику.
- То је ипак бајка за одрасле. Тамо има тужне ироније, која није својствена дечијим бајкама, тражење себе, тражење љубави, свог места, свог времена.
Хоће ли мјузикл бити познат као и ТВ филм 31. јун, показаће време. Наследници Џона Пристлија су дозволили да се приредба даје у току 7 година.
Олга Бугрова,
