Има ли места за „азијски НАТО“?
Једна од тема о којој стручњаци највише дискутују на интернету представља хипотетичко оснивање „азијског НАТО“. Као повод за ово послужио је недавни чланак у листу The Washington Times под насловом Is it time to create an Asian NATO („Да ли је време за стварање азијског НАТО“). Њени аутори су бивши главни командант Тихоокеанске флоте САД, старији војни представник САД у УН Џејмс А. Лајос и старији научни сарадник Међународног центра за процене и стратегије Ричард Д. Фишер.
Изражавајући забринутост због „све агресивније политике Кине“ аутори сматрају да је за очување „водећег положаја у чувању мира и стабилности у западном делу Тихог океана“ САД потребна нова стратегија. „НАТО у Азији“ би представљало идеалну варијанту, али је то у садашњим условима мало вероватно, - жале се аутори чланка имајући у виду оштре противречности између низа земаља Пацифичког обруча.
Међутим, неки стручњаци сматрају да се ова стратегија већ остварује у Пацифичком обручу. Политиколог и главни уредник информативно-аналитичког издања „Геополитика“ Леонид Савин сматра:
- Ово се већ остварује. САД у овом региону имају искуство АНЗУС, у који осим САД улазе Аустралија и Нови Зеланд. То није ништа друго до војни блок. САД већ одавно остварују војну сарадњу с низом држава, при чему се свакој земљи приступа уз узимање у обзир специфичних регионалних потешкоћа и територијалних спорова. Они због тога и инсистирају на стварању НАТО мотивишући то аргументима да је управо ова организација, која има искуства у решавању сличних противречности у стању да спречи евентуалне војне конфликте. Овим аргументом они образлажу своје присуство у региону и Кини, и Вијетнаму, и другим земљама које воде неке територијалне спорове. А сад се ова стратегија реализује у оквиру разних пројеката. На пример, Јужна Кореја, Нови Зеланд, па чак и Монголија, потписали су индивидуалне програме за сарадњу. НАТО је одавно тражио сарадњу с Индијом и у фебруару 2012. године постигнут је договор о партнерској сарадњи. Дакле, стварање глобалног НАТО је стратешки задатак САД, које НАТО користе за јачање свог присуства, које ће имати веома јак утицај на решавање питања у ПО.
Међутим, војно присуство САД у ПО је све веће. Овде се већ налази преко 60% РМ САД. Амерички војни контингент је присутан у Јужној Кореји, Јапану, Аустралији, Индонезији, Сингапуру, на Тајланду, у Малезији, на Филипинима и Гуаму. Аустралија и Јапан одавно сарађују с НАТО на основу заједничких билатералних политичких декларација. Искуство сарадње с НАТО имају и Сингапур и Малезија. А у најближој перспективи руководство Северноатлантског блока планира активније преговоре о сарадњи с Брунејем, Камбоџом, Индонезијом, Лаосом, Мјанмаром, Филипинима, Вијетнамом и Тајландом. Кину у ово хипотетичко партнерство засад нико не позива.
Људмила Сакјан,
