Украјинска криза може да изведе односе Русије и ЕУ из ћорсокака

09-02-2014 05:55:41 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Без обзира на посебно чврсто реаговање, многе земље ЕУ, изгледа, са олакшањем су сазнале да Украјина одбија да потпише споразум о асоцијацији с ЕУ. О томе је у ексклузивном интервјуу Гласу Русије говорила Надежда Арбатова, доктор политичких наука, шеф оделења европских политичких истраживања Института светске економије и међународних односа (ИМЕМО РАН).

Надежда Арбатова, једна од водећих руских експерата за ЕУ, истиче да је за многе у Европи постало неочекивано одбијање председника Украјине Виктора Јануковича да потпише споразум с Бриселом пар дана пре заказаног рока. Међутим, све у свему, ова одлука Кијева је у интересу многих држава ЕУ.

- Многима је у ЕУ лакнуло – земљама, које имају посебне односе с Русијом, које су биле свесне да ЕУ на може да прихвати то бреме. Тек је почео излазак из кризе, те су многи схватили да ће то покварити односе са Русијом. Бизнис је, свакако, заинтересован за активне везе с Русијом, те је курс Јануковича на зближавању с ЕУ могао да води послвним губицима.

Према мишљењу експерта, данашња политичка ситуација и у Европи, и у Украјини противречи застарелим фобијама, којима су подлегле многе европске земље. Главна од њих је опасност од настанка нове империје на простору бившег Совјетског Савеза.

- ЕУ је после распада СССР-а имала фиксну идеју да се ни у ком случају не сме допустити настанак нове империје на простору ЗНД. Дезинтеграционе тенденције су гаранција да она никада неће настати. То је фобија, фантомски болови хладног рата. Политика Запада у целини, и политика ширења НАТО-а на Исток, као и политика ширења ЕУ биле су контрапродуктивне – у том смислу, што су се градиле на подели Русије и других постсовјетских држава, уместо да увлаче Русију у заједничке пројекте.

Та политика је настала не данас, већ 1990-их година, које многи сматрају златним веком у односима Русије и ЕУ, - истиче Арбатова. 2000-их година она се трансформисала у политику суседства, један део које је постало Источно партнерство. Како подсећа експерт, руско реаговање на тај пројекат је било уздржано. Ипак га је Русија прихватила као неки изазов: уствари, за Москву је настао проблем губитка статуса бенефицираног партнера својих најближих суседа. Међутим, важно је нешто друго, - каже Надежда Арбатова.

- Чини ми се, да је Русија била позвана у Источно партнерство од почетка, не би настале никакве колизије. Међутим, Русија има осећај да је изолују. То је, према мом мишлењу, огромна грешка тих стратегија ширења ЕУ.

Према мишљењу Надежде Арбатове, излазак из такве ситуације је озбиљно преуређење Источног партнерства, укључивање у њега Русије и развој мултилатералне сарадње у заједничким пројектима.

Андреј Иљашенко,