Хибриди људи и животиња – катастрофа наших дана
Више користи или ризика?
Научници низа земаља стварају чудновате хибриде људе и животиња, који могу изазавати панику у јавности. Напредак у генетској инжењерији само за протеклих 10 година запањио је научнике и обичне посматраче.
Стварањем нових облика живота данас се могу бавити и студенти, у кућним условима. Закони не стижу да прате играрије научника. Међутим научници целог света жељно исчекују да прикажу свету ново створење, да открију оно, што се јеш сасвим недавно сматрало апсолутном фантазијом.
Са другог аспекта, ови нови облици живота нису у колизији са законодавством, али могу бити опасни по друштво. Немогуће је предвидети, шта се може десити уколико почне њихово размножавање.
Као пример се може навести следеће: научници су створили мишеве са вештачким хромозомом. То се процењује као продор, који може да отвори могућност за нове начине лечења целог низа обољења. Према Lifenews.com, научници са Универзитета у Висконсију постигли су велики успех у пресађивању ћелија људског ембриона у мозак мишева. Забележен је раст ћелија, и мишеви су постали „паметнији“. Ови мишеви далеко лакше налазе излаз из лабиринта и могу далеко брже да науче условне надражаје него пре пресађивања.
Настаје питање: да ли пракса пресађивања људског ткива животињама има више користи, него ризика? Сада је већ очигледно да узгајање људских органа унутар животиња – није научна фантастика, него чиста реалност. Јапански научници користе прасад за узгој људских органа, за шта је потребно око годину дана.
Према Infowars.com, у овом случају главни је циљ да се повећа количина органа за медицинске потребе. Али јапанска влада поставља и друге задатке: припремају се правне регулативе, које омогућавају истраживања, везана са ембрионима.
Thetruthwins.com наводи, да уколико људски орган почиње развој унутар прасета, то већ није стопостотно прасе. А људски орган, узгајен у прасету не може се сматрати 100-постотним људским органом. Примаоци таквих органа мораће дати сагласнот за пресађивање у своје тело хибридних органа човека и животиње.
Последице стварања хибрида могу већ сада, као и у будућности, да представљају претњу за друштво. Основна опасност је у томе да се не могу прогнозирати последице губитка контроле над сличним хибридима.
Још више забрињава чињеница, да већина земаља немају законе, које регулишу ограничења за стварање таквих створења, а то омогућава њихову производњу без икакве контроле. Осим тога није предвиђена одговорност, уколико ово живо створење нанесе штету људима из околине.
Постоји мишљење, да су животиње, које се користе за узгајање у њиховом телу људских органа – један од путева рушења природе. Daily Mail је 2011. године писао да су британски научници створили преко 150 хибридних ембриона човека и животиње, али читаце то није забринуло.
Друге примере спомиње часопис Slate: козе, које дају људско млеко, анална анатомска структура, која је развијена код мишева, доктори, који стварају људски имунолошки систем за животиње. То су само пројекти који су нам познати. Могуће је да постоје други. Хибрид човека и животиње је могућ, али се настављају дискује да ли ће корист превагати потенцијални ризик.
