У ЕУ долази „арапско пролеће“ из Муслиманско-хрватске Федерације
Распад БиХ делује сасвим могуће
Већ скоро недељу дана Муслиманско-хрватску Федерацију БиХ потресају масовне протестне акције. Њихови учесници за сада истичу углавном социјално-економске захтеве. Ипак ЕУ је већ почела да говори о могућем увођењу трупа у бившу југословенску републику. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.
Према скупу социјално-економских показатеља БиХ улази у најслабију европску тројку заједно са Албанијом и Молдавијом, где је политичка ситуација ипак стабилнија. Али све до недавно владајуће елите БиХ – муслиманске, хрватске и српске – ипак су успевале да одрже релативну стабилност. Своју улогу је играо и притисак међународне заједнице који је вршио Високи предствник у Сарајеву са невиђено широким овлашћењима за суверену државу. Ипак европска криза, раст незапослености, на балкански начин масовна корпуција и активирање спољних фактора радикализовали су ситуацију. На крају и харизматични председник Републике Српске Милорад Додик, и лидер муслимана Бакир Изетбеговић, осетно су изгубили популарност под притиском радикалнијих снага.
За сада масовне акције протеста се одвијају углавом на територији Муслиманско-хрватске Федерације као једног од два ентитета Босне и Херцеговине. Ипак постоји реални ризик да се оне прошире на територију другог ентитета, каже експерт из Републике Српске Владе Симовић:
- Криза у Федерацији Босни и Херцеговини може да се у појединој мери одрази на ситуацију у Републици Србској. То може да се деси без обзира на то што је Република Србска током последњих неколико година показала много већи степен и политичке, и социјално-економске стабилности, него муслиманско-хрватски ентитет.
Индикативни детаљ. Још 2008. године БиХ је потписала споразум о асоцијацији са ЕУ – документ сличан оном који је у новембру 2013. Брисел предложио за потписивање Украјини. На крају у земљи се руши чак она индустрија која је преживела грађански рат 1992-1995. године. Незапосленост достиже 44%, при томе сваки пети становник живи испод границе беде. Ипак ЕУ и његови антикризни фондови немају ни способности ни намеру да помажу земљи која чак није званични кандидат за ступање у ову организацију. Није ли слични сценарио Брисел припремио за Украјину?
У међувремену Високи представник међународне заједнице у Сарајеву, аустријски дипломата Валентин Инцко у интервјуу за бечки Кurier изјавио је буквално следеће: Ако се ситуација настави и искомпликује, ми ћемо можда помислити о слању трупа ЕУ. Истина, не одмах сада. При томе управо Запад, између осталог ЕУ, сносе одговорност за слични развој догађаја у региону, истакао је у разговору за Глас Русије руководилац Центра за политичка истраживања Економског института РАН Борис Шмељов:
- Реч је о политици Запада према Косову. Подржавши проглашење косовске независности, Запад упркос свим нормама међународног права прекршио је принцип територијалног интегритета Србије. Самим тим Запад је стимулисао у појединој форми тежњу ка националном самоопредељењу у другим регионима Европе.
Узимајући у обзир усијање међунационалних спорова које се очувало у БиХ после скоро две деценије од крвавог рата, прерастање социјално-економске кризе у распад земље делује сасвим могуће. И изгледа да нова промена формата ове бивше напаћене југословенске републике није далеко.
Петар Искендеров,
