Украјина: „Свобода“ против слободе

11-02-2014 09:24:12 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Европа која је навикла да гледа на догађаје у Украјини кроз призму односа са Русијом може да буде сасвим неспремна за размере украјинског национализма. Европа је просто напросто пропустила тренутак рађања озбиљне силе која постепено јача у украјинској држави.

Најважније је да се сада не дозволи крвопролиће и распад државе, рекао је у ексклузивном интервјуу за Глас Русије познати пољски новинар и аутор књиге Свобода против слободе Мачеј Вишчњевски.

Ваша књига Свобода против слободе је одраз интересовања за проблем национализма у Украјини. Како се појавило интересовање за ову тему?

- То је пре реакција публицисте на развој догађаја у Украјини последњих година. Одавно се бавим проблематиком постсовјетског простора, посебно Украјином и Русијом – то је и моје лично и професионално интересовање. Пет година сам живео у Москви, научио језик и упознао много занимљивих људи и пријатеља. Зато имам помало сентиментални однос према овом региону, што између осталог не смета да се објективно оцењују догађаји.

Да ли је за Вас био неочекивани талас националистичких расположења у Украјини?

- Мислим да нико ништа слично није очекивао све до парламентарних избора 2012. године, када је Свобода била четврта партија у украјинском парламенту. Наравно, пажљиви посматрач је могао да погоди да ће бирачи тражити неког ко се није компромитовао учешћем у власти, пошто током 20 година политичке елите Украјине доприносиле су назадовању државе. Свобода је вешто и ефикасно искористила опште стање умова и владајуће разочарање у власт. Сада су они сила и то страшна.

Да ли сматрате да је Виктор Јанукович дао националистима пролаз у парламент?

Председник Јанукович и његово окружење били су последња кап у тој чаши разочарања, очајања и гнева већине Украјинаца, која је извела људе на улице. Над оним што се сада дешава у Украјини, почев од 1991. године радила је марљиво читава украјинска политичка елита. Тих година често сам боравио у Украјини и био сведок постепене деградације државног апарата, јачања корупције до невиђених размера и изазивачког понашања власти. За то што се Украјина претворила у слабу државу која не поштује своје грађане, криви су сви, између осталог и ЕУ и Пољска. Знали смо шта се дешава у Украјини, али смо затварали очи и користили је као инструмент у својим антируским фобијама. А националисти су једноставно чекали свој тренутак. И тај тренутак је наступио.

Они су стали на чело револуције...

То није револуција, то је бунт. Револуција треба да има своје лидере, борце који воде масе до означеног циља. Овде не видим ништа слично. Мајдан је врло разнолик. Велики део тих људи не ћели да призна посленике опозиције за своје лидере. То је очигледно илустровао инцидент са Кличком, на којег су пустили пену из апарата за гашење пожара, и извиждавање Олега Тјагњибока. Људи им не верују.

А коме верују?

Никоме. Верују својим емоцијама. Људи би хтели да буду бољи, да се са њима односе са поштовањем, као према једнакима. Проблем се састоји у томе што политичари покушавају да искористе ове емоције, а најопаснија политичка снага су сада управо националисти.

Рекли сте да су Тјагњикоба ка Мајдану извиждали. Да ли то може да значи да његова реторика не наилази на подршку?

Тјагњибок је сада у тешком положају. Са једне стране, он треба да остави утисак предвидивог политичара, који се раме уз раме са опозицијом бори са будућност своје земље. Са друге стране, притискају га радикални нациналисти, који захтевају отворену борбу за своје идеале. Десни сектор који се састоји од самих радикалних активиста националистичког крила провоцира конфликт, а власт одговара агресијом. Тачније, покреће се спирала насиља. Тјагњибок, ако жели да сачува свој положај у националистичком покрету, мораже да се повуче на позиције још радикалније у поређењу са борцима Десног сектора. А то је опасно.

Зашто?

Навешћу пример. За време последњег иступања у Ради, Тјагњибок је позвао да се сачува целовитост Украјине и да се не допусти крвопролиће. Он је имао и друге, ништа мање разумне захтеве. Истовремено позвао је да се ликвидира руска „пета колона“ у Украјини и да се спречи „путинизација“ земље. То није ништа друго до позив очајним људима да се упуте да траже непријатеља који, како алудира Тјагњибок, крив је за несреће Украјине. То је распиривање руско-украјинске мржње. На крају крајева, Тјагњибок ће показати прстом на кабинет Азарова и рећи да су то агенти Кремља и по читавој Украјини ће започети лов на „пету колону“. У таквој усијаној атмосфери као у Украјини, идеја линчевања може да падне на плодно тле. Ја сада не бих размишљао о могућим последицама реализације овог мрачног сценарија.

А ако Свобода дође на власт, да ли ће постати цивилизована политичка сила?

Ја у то не верујем. Расизам, ксенофобија, елементи фашизма и национализам – то је бездан из којег је стасала Свобода. Мене чуди како Виталиј Кличко и Арсениј Јацењук могу да стоје поред Тјагњибока. Можда они верују да ће моћи да га цивилизују? Неће успети, зато што као прво, иза њега стоје редови фанатика националиста. Као друго, не зна се да ли ће Кличко и Јацењук имати ауторитет у финалној борби за власт. А Тјагњибок има шансе да уђе у финале. Између осталог, мене више чуди став пољских и европских политичара, који, обраћајући се гомили на Мајдану, праве се да не примећују заставе националиста који се над њим вију. Ово слепило може многе скупо да кошта.

Где и како може да се купи ваша књига?

Књига је изашла у варшавској издавачкој кући WydawnictwoJJK2013. године. Мек повез, 146 страница. Може да се закаже телефоном, прво треба изабрати позивни број за Пољску 48, а даље 22 833 57 96 или 727 696 935.

Хвала вам на разговору.

Леонид Свиридов,


КАТЕГОРИЈЕ