Азербејџански пут у Европу
Због одбијања Азербајџана да учествује у програму "Источно партнерство" Запад би могао да изазове нови "мајдан" у Бакуу. Активисти за људска права су ставили на свој дневни ред проблем стања људских права у тој земљи. Уочи првих у историји Европских игара, које ће организовати Азербејџан наредне године, стручњаци предвиђају активизацију локалних невладиних организација за заштиту људских права, које функционишу на средствима европских и америчких спонзора.
После неуспеха програма "Источно партнерство" у Украјини и Јерменији, Брисел се активно ангажовао у другим земљама евроазијског региона. Конкретно, Грузији, Молдавији и Азербејџану. Последња, треба рећи, данас са радозналошћу проучава искуства Русије у организовању Игара у Сочију. Међутим, ова ситуација се некима баш и не допада. На пример, у једном интервјуу извршни директор Међународног клуба за људска права Ребека Винсент, рекла је да је светска пажња фокусирана на прекршаје у припремама за Олимпијске игре у Сочију. И исто то очекује Азербејџан. Њега ће исто тако пратити и обавезно му пронаћи "олимпијску корупцију".
Према неким извештајима, Винсент је активно укључена у велику пропагандну кампању против службеног Бакуа, уочи Европских Олимпијских игара. Разлог за тако оштар став је тај што Азербејџан не жури да се активно укључи у "Источно партнерство". Доцент Историјског факултета Московског државног универзитета Исмаил Агакишијев претпоставља:
- Земља се спрема за Европске Олимпијске игре, и као у случају Русије, нађу се критичари. Спољне структуре које на томе зарађују. Нажалост, то се не може избећи.
Ипак, ради се о чистој геополитици. Иста Ребека Винсент тврди: исто као и током "Евровизије", међународне организације ће обратити посебну пажњу на Азербејџан и с посебном пажњом проучавати стање људских права у тој земљи. Винсет, недвосмислено, јавља међународној заједници, да треба да предузме одређене мере, или ће се после Европске олимпијаде ситуација са кршењима људских права и другим преступима вратити у првобитно стање. Вреди подсетити да су ове мере прилично конкретне. Током "Евровизије" и уочи председничких избора у 2013. години већ је било покушаја да се изведу млади људи на улице. Политички аналитичар Александар Каравајев верује да "Источно партнерство" нема фундаменталну основу. И зато они који се баве дугорочном политиком у овој области схватају: у оваквом виду, овај програм нема шанси на успех.
- Ја мислим да у Бриселу, на крају,треба да победе они који нису за конфронтацију са Русијом и који предлажу прагматично интеграцијско удруживање. Постепени развој односа са Москвом.
Међутим, до тога је још далеко, упркос позитивним изјавама европских политичара. Према мишљењу многих стручњака, европски стратези на пост-совјетском простору имају различите интересе: јефтину радну снагу, нова тржишта, минерале сировине и управљачку елиту. Али, главни задатак је да се око Русије створи нека врста зоне отуђености. Што се тиче Азербејџана, његово увођење "европских вредности" неће ићи лако. На пример, прошле године јавност у тој земљи је позвала председника Илхама Алијева да обустави кретање ка Европи због њене ароганције и двоструких стандарда по питању Карабаха. Азербејџански политички аналитичари, при том, напомињу да низ европских земаља и САД реализују своје стратешке планове путем великодушног финансирања локалног НВО сектора. И тај новац ће морати некако да се одради.
Илија Харламов,
