Пре четврт века завршио се готово 10-годишњи боравак Ограниченог контигента совјетске војске у Авганистану. Од онда су експерти покушавали д
Пре четврт века завршио се готово 10-годишњи боравак Ограниченог контигента совјетске војске у Авганистану. Од онда су експерти покушавали да дају јединствену оцену, било је различитих погледа и ставова. Једно је сигурно- да је ово била највећа спољнополитичка акција за читаву послератну историју СССР која до данас нема једнозначну оцену.
Последњи совјетски војник је Авганистан напустио 15.фебруара 1989.године. Сада већ легендарни генерал пуковник Борис Громов руководио је повлачењем 40. армије, која је је била главни део Ограниченог контигента совјетске војске. Он је одлично спровео ову акцију и управо његовим искуством сада желе да се послуже и Американци, пред којима данас стоји задатак мање-више цивилизованог завршетка дугогодишње окупације Авганистана.
Међу Совјетском и Америчком кампањом у Авганистану постоје не само паралеле, већ и много разлика. Главно је то што је СССР успео да постигне свој циљ, а САД није. Ограничени контигент је најпре имао задатак да помогне влади Авганистана током регулисања унутрашње ситуације. А као дуго - да спречи могућу спољну агресију. Ови задаци су били у потпуности испуњени.
По мишљењу совјетског политичког руководства, Априлска револуција није смела да пропадне. У идеологију се мешала и геополитика. И то је најпре руководило одлукама Москве, говори главни уредник часописа „Национална одбрана“ Игор Коротченко:
- Авганистанска кампања је била неизбежна из перспективе заштите наших националних циљева и интереса. Више од тога, сами Авганистанци данас са носталгијом памте та времена. Ми нисмо били окупатори, ми смо градили нови Авганистан. Ми смо оставили Наџибулаха са јаком авганистанском армијом. Годину или две он је успешно контролисао ситауцију у својој земљи. А прекид материјално-техничке помоћи од стране СССР је довео до пада режима Наџибулаха. Данашњи режим председника Карзаја апсолутно није дуговечан. То је фантом. И САД ће тешко из Авганистана изаћи тако високо подигнуте главе као што смо тада ми.
Довољно је индикативно то што је Авганистанска кампања уз сву своју трагичност и могућу бесмисленост која јој се можда може ставити као обележје, одиграла озбиљну улогу током формирања спољнополитичког курса нове Русије. Данас је Москви јасно да су војне методе решавања политичких криза без перспективе и да само компромис може довести до регулисања кризе. Ово становиште Москва покушава да представи и другим важним играчима на садашњој геополитичкој сцени. То је основна порука која произилази из авганистанског искуства СССР.
Сергеј Дуз,
