«Шкриљаста револуција» у Европи неће бити
Француски научници су назвали вађење шкриљастог гаса економски неучинковитим. Разрада налазишта шкриљастог гаса неће решити енергетске проблеме ЕУ, али може да нашкоди екологији.
Европској Унији не вреди да следи САД у вађењу шкриљастог гаса, - уверени су научници француског Института стабилног развоја и међународних односа. Разрада налазишта шкриљаца у САД-у пружила је минимални утицај на економски раст. Међутим, за 10 година у земљи је било направљено више од 17 хиљада бушотина. Ради упоређења - у ЕУ их има свега 50. Према мишљењу француских научника, до 2030.-2035. године Европа ће моћи да обезбеди само 3 до 10 одсто својих потреба за гасом на рачун налазишта шкриљаца. При томе може да много страда човекова средина.
Вађење шкриљастог гаса методом фрекинга, који користе Американци, води озбиљним еколошким последицама: од загађивања подземских вода све до земљотреса.
Технологија се састоји у пумпању воде у подземске слојеве минерала. Вода са додатком песка се пумпа под великим притиском, те истискује гас. У САД-у не престају жалбе становника Тексаса у вези са разрадом налазишта према тој методологији. Француска и Бугарска су већ одустале од таквог начина вађења шкриљастог гаса, - прича руководилац програма за еколошку политику нафтогасног сегмента Светског фонда дивље природе Елексеј Кожевников.
- Данас у низу земаља Европе постоји политичка забрана вађења шкриљастих енергената. Разлози нису само еколошки, већ и социјални, јер су густина становништва и заинтересованост за очување природних рељефа у Европи много веће него у САД-у. У Француској је један од разлога обуставе таквих пројеката нежеља месних заједница да уклапају такве објекте, као што су бушотине, у историјске рељефе, који су објекти туризма или пољопривреде.
Поред економских и еколошких питања у Европи постоји и проблем транспортовања гаса. Превоз железницом је доста сложен: обичне цистерне не одговарају параметрима безбедности, док су специјални резервоари у фази разраде. Одсутност технологија је једна од главних препрека за развој шкриљастог вађења у Европи, - истиче шеф оделења мониторинга и очување рудних богатстава Департмана државне политике у области геологије и коришћења руда Министарства природе РФ Константин Ходорович.
- Технолошки вађење за сада није уходано. Технолошко вађење одређују технологије, у мањој мери природни услови, између осталог геолошки.
Што се тиче Русије, према мишљењу експерата, она има велики потенцијал у овој области. Аналитичари предвиђају лидерство РФ у вађењу шкриљасте нафте. Према прогнозама британских експерата, кроз 20 година Русија ће производити 800 хиљада барела шкриљасте нафте на дан. Коментар Алексеја Книжникова из Светског фонда дивље природе.
- Према подацима Међународне енергетске агенције, прогнозиране залихе шкриљасте нафте у Русији су највеће у свету. Што се тиче шкриљастог гаса, оне нису толико опширне, али има много традиционалног гаса. Задатак је да се оптимизира њихово вађење и транспортовање.
Према прогнозама експерата, вађење шкриљастог гаса ће постати актуелно за Русију тек после 2050. године. Главна је предност Русије данас време за проучавање шкриљастог вађења и разраду безбедних технологија.
Ксенија Мељникова,
