ЕУ штити Хрватску од Швајцарске?

18-02-2014 03:30:56 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Mинистарство правде у Берну саопштило је да Хрвати више неће имати слободан приступ тржишту рада у Швајцарској. Ради се о томе да Швајцарска за сада одбија да потпише споразум са Загребом, свега недељу дана након референдума на коме су се Швајцарци изјаснили за сузбијање имиграције из држава чланица Европске уније. „У Швајцарској живи 23 одсто људи који су дошли из других земаља.

Без њих би нам било много боље“, тврди председник десничарске Народне странке Тони Брунер. Речи господина Брунера коментарише др Анђелко Милардовић, политиколог и научни сарадник Института за Европске и глобализацијске студије из Загреба:

- То што је дотични господин изјавио, део је политичко- идеолошког дискурса анти-имиграционих странака у Европи, укључујући ту и Швајцарску. Само, када би се тестирале те његове речи у реалном животу, онда се поставља питање- ко би радио трећеразредне послове у односу на господу Швајцарце, када не би било странаца. Не заборавимо да је најчешће ове странце управо нужда присилила да обављају ове послове. Према томе, овај човек прича чисте глупости.

Иначе, грађани Швајцарске могу да донесу одлуку на референдуму, директно, без посредовања политичара. Такав би систем могао бити добар ако би се доносиле само друштвено одговорне одлуке, али, грађани лако могу да донесу и погрешну одлуку. Иако је швајцарска влада своје грађане позвала да заокруже „не“ на референдуму, они нису послушали владу и донели су одлуку да се ограничи издавање боравишних и радних дозвола страним држављанима.

Поред емиграната, у Швајцарској ради велики број људи који живи у некој од суседних земаља, посебно на немачко-швајцарској или немачко-француској граници . А то значи да Швајцарска нуди радна места, а Немачка или Француска обезбеђују радну снагу.

За Швајцарску је, ипак ЕУ свакако најважнији трговински партнер. Око 75% швајцарског увоза потиче из земаља Европске уније. Са друге стране, више од половине укупног извоза из Швајцарске- земље банака, скупих сатова, чоколаде, сира и лекова заврши на европском тржишту. Брисел такође врло добро зна какав је значај Швајцарске за Европску унију, јер, ЕУ више извезе у Швајцарску него што одатле купи. Имајући све ово у виду, господина Милардовића питамо како ће се по његовом мишљењу новонастала ситуација развијати и како ће се одразити на Хрватску, најмлађу чланицу ЕУ?

- Један од проблема директне демократије је да се на референдуму могу постављати таква питања која, у исходу, могу бити контрапродуктивна за друштво и за заједницу.

Швајцарска је доста ослоњена на ЕУ. Реакција Европљана је наравно таква да ће, штитити Хрватску као чланицу ЕУ. У суштини, када они то не би урадили, онда би произвели преседан и срушили би начело слободе кретања становништва, што је једно од основних начела ЕУ.

Тако да ће швајцарска влада морати да коригује ставове који проистичу из директне демократије, јер колико год она била директна, онда имате ове друге механизме извршне власти и парламента, који су „коригујући инструменти“. Они сада настоје да се искобељају из ове ситуације коју су сами произвели, наравно, прецизно као „швајцарски сат“.

Да закључим, сада иза хрватске министарке иностраних послова Весне Пусић стоји ЕУ. Није важно колико смо ми ситни, мали, већ је важно шта се на нама примењује, као на делу тог читавог система.

Али и у самој ЕУ се очиглено боје навале необразованих и сиромашних миграната из Источне Европе. Актуелна истраживања пак показују нешто другачију слику: иако су досељеници углавном образовани, преко половине њих ипак ради за веома ниске плате. То у крајњем исходу доводи до општег смањивања цена рада, потхрањује страхове и подстиче одбрамбене реакције. Десно оријентисане, популистичке снаге, користе овакве околности и управо због тога националисти јачају у многим државама Европе. Питамо господина Милардовића за његово виђење ситуације?

- Много европских политиколога и филозофа има песимистичне ставове у односу на ЕУ, ако се овако настави. Због тога што се читаве генерације људи, који су дошли из различитих делова света, не интегришу, већ се стварају паралелна друштва. На пример, у Француској, у Паризу, готово је невероватно да људи који су тамо рођени, да њима Француска ништа не значи и они одрастају тако да сада одлазе да се боре у Сирији. То је нешто што показује на дубоке расцепе и неповерење између домаћег становништва и оних који су дошли пре 10, 20 или чак 30 година. Између оних који се нису интегрисали и локалног становништва, подигнути су високи зидови и како се сада ту поставити? Три су модела била: интеграција, асимилација и мултикултурализам. А овај трећи, мултикултурализам је као модел пропао и зато „Хантинготоновски“ речено, говоримо о могућем „судару цивилизација“ или интерном рату култура у Европи, ако се нешто не промени. И зато сматрам да су ови избори за Европски парламент пресудни.


КАТЕГОРИЈЕ