На парламентарним изборима ће бити одређен спољнополитички курс Молдавије
Крајем новембра у Молдавији ће бити одржани парламентарни избори. Експерти предвиђају да ће се питање евроинтеграције републике наћи у центру предизборних кампања свих учесника борбе за посланичке мандате. При томе успешност агитације присталица зближавања са ЕУ у многоме ће зависити од тога да ли ће до тренутка гласања бити уведен безвизни режим између Молдавије и земаља Шенгенског споразума.
У Молдавији се смањује број присталица евроинтеграција. Према подацима испитивања јавног мњења које је организовала Словачка атлантска комисија, за 4 године број анкетираних који желе зближавање са ЕУ смањио се са 55 на 44 одсто. Истовремено број присталица ступања у Царински савез увећан је са 30 до 40 одсто. Уочи парламентарних избора то су лоше вести за актуелне власти Молдавије, које су зближавање са ЕУ учиниле окосницом своје идеологије. Међутим управо питање избора спољнополитичког оријентира ће постати важан елемент борбе за гласове бирача, сматра шеф одељења за Молдавију и Придњестровље Института земаља ЗНД Сергеј Лавренов.
- Несумњиво, то ће бити главно питање предизборне кампање, зато што је оно кључно за коалицију која се сада налази на власти у Молдавији. Несумњиво, овом питању ће бити поклоњена основна пажња у предизборним програмима свих учесника кампање.
Увећање броја присталица зближавања са Царинским савезом иде на руку главној молдавској опозиционој снази – Комунистичкој партији. Члан њеног ЦК Марк Ткачук је већ обећао да ће на изборе црвени кренути под паролама интеграције у Царински савез. Према речима Ткачука, оријентација на Европу нема перспективу, пошто ступање у ЕУ није предвиђено ни за једног члана програма Источно партнерство. При томе представник Комунистичке партије је напоменуо да Брисел инсистира на томе да земље које праве европски избор одустану од других интеграционих пројеката. Зашто проблем спољнополитичког круса игра тако значајну улогу у предизборној кампањи за Глас Русије говорио је руководилац Центра за стратешку анализу и прогнозу Молдавије Сергеј Назарија.
- Код нас се друштво данас управо дели по том принципу. Ради се о томе да у великим земљама са економијом која ради главни проблеми су унутрашњи. Али у Молдавији није тако. Као прво, ми смо мала земља. Зато више зависимо од спољног фактора него велике државе. Као друго, имамо полуразорену економију, неке гране су нестале. Зато се нада у препород везује за спољнополитички оријентир – Царински савез или ЕУ.
Разуме се, у самој ЕУ има оних који сматрају да је неопходно подржати молдавске политичке снаге, оријентисане на европску интеграцију. Ова помоћ ће бити важна подршка за учеснике парламентарне трке, уверен је Сергеј Назарија.
- Мислим да ће Брисел пружати велику помоћ. У првом реду Либерално-демократској странци Влада Филата. Такође ће помоћ пружити и Демократској странци. Мислим да ће Румуни подржати Михаја Гимпу из Либералне странке. Сматрам да ће ове три странке сакупити трећину гласова бирача заједно. Али не више. О томе говоре и анкете и по разговору са људима се то може схватити. А без помоћи ЕУ неке од њих могу да не доспеју у парламент.
Главни адут у предизборној кампањи за присталице евроинтеграције било би укидање визног режима са ЕУ. Ако оваква одлука заиста буде донета до дана гласања, представници коалиције која се налази на власти у Молдавији могу да то пруже као главни доказ користи од евроинтеграције. Између осталог, за Модлавију би важнија била новчана помоћ ЕУ. Ипак, узимајући у обзир сложено стање ствари у самом ЕУ, не треба рачунати на значајне субвенције Кишињову.
Артјом Кобзев,
