Арктичке снаге: у тражењу формата
У руској штампи су се појавила саопштења о формирању новог обједињења Оружаних снага на северу земље – Уједињене стратешке команде (УСК) на основу Северне флоте и придружених јој јединица и одреда. Одлука још није формирана у виду званичног документа, мада тенденција је очигледна: заштита интереса Русије на Арктику захтева структуру за коју ће то бити главни задатак.
Нова реалност
Савремена ситуација у Арктику се разликује тиме што раније борбу за северни регион немогуће би било разматрати одвојено од других театара војних дејстава. Арктички полигон је имао кључни значај за СССР као позиција за пробој у Атлантик, а такође као највероватнији простор нуклеарног рата – управо над Арктиком су пролазили први планирани курсеви стратешких бомбардера, а затим и интерконтиненталних ракета. Почев од 70-их година, од тренутка појаве интерконтиненталних ракета поморског базирања, арктичка мора су била основни регион базирања совјетских подводних носача ракета.
У тим условима оперативни планови Северне флоте били су строго везани за планове трупа Варшавског уговора, а акције флоте разматрале су се као неодвојиви део могућег рата против НАТО-а. Али као самостално стратешко обједињење Северна флота имала је органе управе и могућност стратешког планирања на свом театру војних дејстава.
Ситуација се изменила после формирања уједињених стратешких команди. Северна флота је постала део Западног војног округа и лишена је одговарајућих инструмената. У међувремену задатак обнове позиција Русије у Арктику постаје све актуалнији.
Уједињење снага
Одлука о формирању новог УСК ће значити повратак Северне флоте као самосталног стратешког обједињења, које контролише одговарајући театар војних дејстава. Упоредо са тим формирање УСК на нов начин значи да ће структура бити мешовита, да ће моћи да управља свим снагама у одговарајућем правцу – од сопствене флоте до арктичких бригада. Шта више, саопштавало се о плановима међуресорне координације – и тада штаб може да контролише и дејства снага МУП-а, Министарства за ванредне ситуације и граничара.
При томе новој структури предстоји да решава не само традиционалне војне задатке, осигуравајући бојево дежурство подводних носача ракета и њихово покриће, заштиту база флоте и чување водног региона, већ и да помаже економском освајању арктичког театра. То је борба против ловокрадица и могућих напада на инфраструктуру за вађење нафте. Ништа мање није важна ни војна подршка интереса Русије ван граница територијалних вода – тамо где је то потребно. На пример, у зони Шпицбергена, где су руске риболовце више пута задржавали.
Прворазредни задатак ће бити обнова војне инфраструктуре Русије на Арктику и јачање флоте. Треба јачати и авијацију – борбену, као и патролну. Северна флота и јединице ратног ваздухопловства Русије у региону располажу врло ограниченом количином и једних и других.
Најважнији корак ће бити формирање штаба новог обједињења, који може да реагује на ситуацију и да формира сопствену арктичку стратегију. Само у тим условима сви остали напори имају смисао.
Илија Крамник,
