Европа је и даље недоступна за извоз србског воћа, али не и Русија
Често се помиње да је један од најбољих начина изласка Србије из садашњег незавидног економског положаја – развој пољопривреде и пласирање србских пољопривредних производа на инострано тржиште. Међутим, иако се у том контексту најчешће мисли на продају европским купцима, чини се, поготово када је реч о воћу, да права шанса ипак лежи у извозу на исток, а то значи првенствено на руско тржиште.
Дакле, свима је јасно да пољопривреда представља компаративну предност над другим земљама коју би Србија требало да искористи у циљу свог економског развоја. То је изречено много пута, па је тако на пример скупштински одбор за пољопривреду недавно оценио да је пољопривреда извозна шанса Србије, а нешто слично је изрекао и председник Николић, када је казао да је „пољопривреда шанса за Србију и сваког њеног грађанина“, а своју мисао је детаљно објаснио овако – „Пољопривреда је наша шанса и то није само прича, пошто се друге шансе полако гасе, а ово што ми имамо на Балкану, овакву земљу, воду и ваздух, то ретко која држава у свету има“.
Па ипак, када ту шансу треба конкретно искористити и заиста пласирати српске пољопривредне производе у иностранство, онда се уочава да са европским тржиштем нешто озбиљно „шкрипи“, док се истовремено извоз у Русију осетно повећава.
Наиме, како је прошле године речено на сајму воћа у Берлину – европски трговци су и даље сумњичави према србском воћу, а учесници сајма су тада изјавили да србски произвођачи не извозе на европско тржиште зато што не успевају да постигну цену коштања коју има један европски воћар, иако је воће из Србије једнаког квалитета.
Међутим, за разлику од европског тржишта које је недоступно, ситуација са Русијом нам говори нешто сасвим супротно. Од свих светских купаца, Руси су и даље убедљиво највише заинтересовани за србско воће. А када је реч конкретно о јабукама, Руска Федерација је највећи купац србских јабука, с обзиром да тамо одлази чак 95 процената целокупног извоза домаће јабуке.
Али нису јабуке једини пољопривредни производи из Србије који се свиђају руским купцима, већ се ради о читавом низу производа. То се види из званичног саопштења Привредне коморе Србије, у коме се каже да би укупан извоз прехрамбених производа из Србије у Русију ове године могао да износи 200 милиона долара, што је повећање за око 10 посто у односу на прошлу годину.
То се потврдило и на тек завршеном великом сајму хране у Москви, на коме су многе руске компаније у разговору са србским излагачима изразиле интересовање највише за замрзнуто воће и поврће, пиће, рибу, слаткише и пекарске производе, што основано буди наду да ће извоз хране у Русију наставити да расте и у следећим годинама.
Стога, заиста су потпуно у праву економски стручњаци, као и председник Николић који је устврдио да је „пољопривреда шанса за Србију и сваког њеног грађанина“. Међутим, једино би можда још требало прецизније лоцирати – где је то највећа шанса да се у будућности повећано извозе домаћи пољопривредни производи?
Ако је судити по закључцима са претходних сајмова, а поготово по овом који је управо одржан у Москви, онда није тешко сумирати да се даљи развој србског аграра, а то би се мирне душе могло рећи и за опоравак економије у целини, првенствено назире на источном хоризонту. А то значи - на евроазијском тржишту које је спремно да прихвати све веће количине србских пољопривредних производа.
Ратко Паић,
