ЕУ: може ли се „исправити“ демократија?
Уредба о реализацији пројекта „Европска грађанска иницијатива“ била је укључена у Лисабоснки споразум о реформама ЕУ, а сам је споразум ступио на снагу 2009.године. Почетак саме иницјативе је био дат 1.априла 2012.године. У смислу инструмента „директне демократије“ ова уредба омогућава становницима држава чланица да у оквирма Европске комисије доносе сопствене предлоге закона. Истина, већ од самог почетка поводом овог инструмента су се појавиле сумње.
Заиста, баријера на путу предлога грађана, од подношења до реализације закона, има много. Као прво, за почетак је неопходно наћи истомишљенике у 7 држава Европе. Ако предлог буде регистрован, а постављати кардинална питања функционисања ЕУ не би требало- онда се током године мора наћи милион потписа у оквиру тих 7 држава. При томе- морају бити указани сви лични подаци потписника који ће се потом и проверавати. Европском парламенту се дају 2 године на разматрање. И то све још није пун списак биркократских препрека. Главно је то што иницијатива грађана правно не обавезује Европску комисију.
Заправо,главно и не лежи у политичком значају предлога грађана, убеђен је начелник одељења држава и региона Института Европе Владислав Белов:
- Какве се конкретно иницијативе покрећу- то је ствар самих грађана- говори Белов. Нека то некада и звучи смешно, али у суштини важно је то што људи имају могућност да поставе питања и да ставе до знања да постоје. Није важно да ли ће на њихова питања одговорити или ће бити убачени у бирократску корпу. А за политчаре то је још и индикатор расположења грађана, које политчке снаге могу да користе у своје сврхе.
Са овим је становиштем сагласан немачки политиколог и кооординатор једне од петиција Тобијас Тојшер:
- Главно је да Лисабонски уговор даје у руке грађанима потпуно конкретни инструмент власти. Могу се предложити разне иницијативе, ако улазе у круг компетенција ЕУ, може се исказати било какав захтев Европској комисији, ако они одговарају постојећим уговорима.
Да ли ће, захваљујући инструменту „директне демократије“ демократски механизми јединствене Европе постати „директнији“, показаће наравно, избори за Европски парламент.
Олег Севергин,
