Ојмјакон – светски пол хладноће
Светским полом хладноће сматра се Ојмјакон – насеље у североисточном Сибиру које не личи на метеоролошку станицу од блокова контејнера, где живе истраживачи. Ојмјакон је најобичније село, које личи на десетине других села, разбацаних по бескрајним просторима Јакутије, покрајине вечитог леда.
Температурни рекорд за ово место износи -71,2 степена Целзијуса. Између осталог, на мерним уређајима то нико није видео. 71,2 степена резултат је израчунавања једног руског геолога који се пре око 80 година бавио мерењем температура у Ојмјакону и околним селима. Званични фиксирани рекорд износи -68 степени, али када је реч о руском Полу хладноће сваки пут се помиње на папиру израчуната цифра од -71,2 степена. Они који овде долазе да осете мраз и хладноћу задовољни су и са -50, -55. Такве температуре су овде норма, посебно у јануару, који се сматра не без разлога најхладнијим месецом у години. У наше време -60 је већ реткост која у последњих неколико сезона није забележена.
Назив Ојмјакон у локалном наречју значи „незамрзла вода“ и то није легенда, већ природна аномалија: речица која протиче кроз Ојмјакон понегде не замрзава чак ни на -50.
Ми почињемо да се смрзавамо кад је -50. Ако је топлије, ако је температура виша од -50, може се сматрати да зиме није ни било, каже представница администрације Ојмјакона, која за туристе исписује сертификате који потврђују да су посетили најхладније место за Земљи где стално живе људи.
Ојмјакон има много конкурената – друга јакутска села која такође претендују на звање Пола хладноће. Али Ојмјакон и даље је најпопуларније од њих. Управо овде долази највише туриста, најчешће из Европе, који желе да на сопственој кожи осете шта је то мраз, енергичним покретом руке да баце у ваздух чашу вреле воде која се моментално претвара у пару, или да направе фотографију испод натписа Пол хладноће и са термометром који показује рекордно ниску температуру. За оне који долазе у Јакутију Пол хладноће је занимљив и зато што је то место које није уређено за туристе. Они који раде у сфери туризма пре су изузетак из правила, и чине то из личних побуда и на своју руку, показујући како живе, трудећи се да гостима буде пријатно. Један од таквих људи је Валериј Винокуров, локални метеоролог. Он живи у дрвеној кућици са малим вртом у којем стоји метеоролошка станица. На располагању гостима је само једна соба са стандардним совјетским намештајем, кухиња где он припрема јакутске деликатесе: коњске изнутрице или строганину – ситну нарезану смрзнуту сирову рибу, која подсећа на дрвене опиљке. Показује домаћин и купатило: умиваоник се налази поред отвора у поду који служи као тоалет. Каду треба напунити водом ручно из бурета где се топе огромни комади леда. Неки становници, Валериј није изузетак, целог живота узимају воду из реке, топећи код куће изрезане комаде леда. Лети се лед чува испод пода – вечити мраз врши функцију природног фрижидера. Од локалних деликатеса треба пробати јакутски сладолед, који Валериј прави и на минут износи у ходник да се смрзне. Остале намирнице као што су риба и месо, тврде као камен, чувају се зими поред искљученог и широм отвореног фрижидера. Ходник се не греје, зато је тамо температура не много већа од температуре напољу.
У Ојмјакону туристи имају шансу да виде живот на селу који се не прилагођава њиховим посетама, већ живи својим ритмом. Може се пазарити у јединој продавници у селу где цене не заостају за московским (боца воде кошта 60 рубаља), може се посетити школа, видети како раде људи у котларници која греје локалне становнике или могу да пропрате погледом метеоролога који се вози селом моторним санкама да измери ниво воде тамо где се река не смрзава.
Марчин Калита,
