Јулија Тимошенко: други успон ка врху власти
У украјинску политику вратила се жена са плетеницом – након две и по године заточеништва на слободу је изашла Јулија Тимошенко. Иако се лоше осећа, она је одмах ушла у буран вртлог украјинске политике последњих дана. Којим ће путем кренути Украјина након повратка „гвоздене Јуље“?
Иступање Јулије Тимошенко на „мајдану“ окренуо је нови лист историје прерасподеле власти у Украјини. Упркос томе, што се Тимошенко обратила окупљенима из инвалидских колица, мало ко сумња у њене довољне капацитете снаге и воље за повратак у велику политику. Политолог Олег Бондаренко износи убеђење, да ће у најскорије време Јулија Тимошенко бити на челу нове Украјине. Експерт се једино пита – каква ће то бити земља?
- Да ли ће то бити Украјина у данашњим границама или само Централна и Западна Украјина? Јулија Тимошенко ће одабрати за себе најбољу улогу и урадиће то на повољан за њу начин. Несумњиво је да ће она бити фактички лидер. Како ће се притом називати њена дужност, нема никаквог значаја.
Експерт Института хуманитарно-политичких истраживања Владимир Слатинов сматра, да ће Тимошенко пробати улогу сиве еминенције украјинске политике.
- Данас ће се Јулија Тимошенко залагати за консолидацију разнолике опозиције, коју чине различити представници. Они доста тешко коегзистирају. Опозицији је потребан озбиљан морални ауторитет, који би спречио расцеп. Данас Тимошенко нема формалних овлашћења. Мислим да ће она претендовати на улогу неформалног вође опозиције, који модерира даљу ситуацију.
Међутим кандидатура Тимошенко на место руководиоца украјинске републике данас је најприхватљивија. Макар из разлога, што је она у стању да обузда радикално крило протеста, сматра Владимир Слатинов.
- Тимошенко је за Запад, несумњиво, особа, која је оријентисана на евроинтеграцију, и у целини – на европске вредности. А за Русију је она довољно повољан урачунљив партнер. Зато је Јулија Владимировна – нада на то, да украјински догађаји неће прећи црту, када ће радикална расположења довести до хаоса у педесетомилионској држави.
Први сигнали дестабилизације новог режима у Украјини већ се испољавају – у Кијеву су представници радикалне групације „Десни сектор“ опколили Кијево-Печерску Лавру са захтевом да она пређе у надлежност „Кијевске патријаршије“. Упркос изјавама предводника „Десног сектора“ да се неће пробијати у Лавру, монаси и свештеници су озбиљно забринути да ће манастир бити опљачкан. Како истиче Владимир Слатинов, проблем Лавре је нека врста индикатора – колико је данашњи умерени део елите у стању да се супростави порасту притиска радикала. Украјинско руководство може да попусти, чинећи неке уступке или симболичне гестове према захтевима радикалних групација. Али је питање,- да ли нови украјински лидери схватају, да „апетит долази са јелом“? Уколико захтеви буду све већи, неће ли доћи до радикализације политичке ситуације са свим негативним последицама?
Григориј Миленин,
