Русија, ЕУ и финансијска „дестабилизација Украјине“
Изгледа да чак и Кијев полако почиње да схвата да без помоћи Русије неће моћи да се избегне економски колапс Украјине. Нови министар финансија „мајдана“ Александар Шлапак саопштио је да намерава да настави преговоре са Русијом о финансијској сарадњи и у гасној сфери. Он чак није скривао да Кијев планира да размотри са Москвом питање „наставка кредитне линије“.
Има се у виду размрзавање руског кредита у висини од 15 милијарди долара. 3 милијарде Украјина је већ добила. Како признаје Кијев, само то је омогућило Украјини да не падне у дужничку пропаст већ почетком године. Шлапак је рекао да Кијев рачуна на обнављање преговора већ наредне недеље.
У принципу то је сасвим могуће. Председник Русије Владимир Путин 27. фебруара је поручио влади да настави контакте са партнерима у Кијеву по питањима развоја трговинско-економске сарадње. Москва ће такође одржати консултације са страним партнерима, између осталог са ММФ поводом пружања финансијске помоћи Украјини. Русија је спремна да пружи хуманитарну помоћ Криму.
Када је у ваздуху замирисала тако непријатна процедура као што је „финансијска дефибрилација“ већ полуонесвешћеног економског организма Украјине, антируска реторика и русофобија осетно се смањила. Без русије таква електростимулација неће успети. Зато и Брисел, и САД, без обзира на дежурну антипутинску реторику последњих дана, већ су посаветовали Кијеву да обузда бар некако националистичке ултраше и да „спусти лопту мајдана“. Дан руског језика у Лавову 25. фебурара управо је резултат таквих савета. И одлука издавачке куће Видавництво Старог Лева (Издаваштво Старог Лава) да објави прву књигу на руском такође. При томе нико није објаснио зашто издавачка кућа није могла у последњих 11 година да објави књигу на језику који користи скоро 50% становника земље.
ЕУ и САД, то је већ јасно, неће дати довољно новца. Не зато што не могу да скупе. Могу. Већ зато што не могу да објасне пореским обвезницима зашто треба спасавати земљу која није члан ЕУ. И зато што за сада једноставно не знају колико је новца Кијеву потребно. Поменута сума од 35 милијарди узета је од ока. Према признању новог премијера Арсенија Јацењука, украјински дуг износи око 75 милијарди. Неки експерти говоре да је он скоро два пута већи – преко 130 милијарди.
Европски парламент 27. фебруара је објавио да Кијев поново чекају у ЕУ и благо га је позвао да укине фактичку забрану руског језика: да врати закон о регионалним језицима који је укинула Рада. У Украјини, у сваком случају за сада, осим матерњег украјинског језика, званично ни једног другог језика нема.
Ситуација у Украјини треба мало да се стаиблизује доласком пролећа, уверен је генерални директор руског Центра за стратешке оцене и прогнозе Сергеј Грињајев. У сваком случају, таквог притиска мајдана на владу на пролеће већ неће бити, каже Сергеј Грињајев.
- Мислим да ће се акутна фаза кризе наставити још око недељу дана. Даље треба да буде израђен неки консензус мишљења о насталој ситуацији. У најновијој историји Украјине већ смо забележели неколико смутних периода. Активни део протеста обично се завршава почетком пољопривредних радова. Западне области Украјине су пољопривредне. Почетком сетве они треба да се баве послом, а не да митингују на мајдану.
Што се тиче обновљеног позива у ЕУ, овде је опет реч само о потписивању споразума о придруживању. А у његовим оквирима о такозваном Споразуму о продубљеној и свестраној зони слободне трговине. Овај споразум отвара украјинско тржиште за робу и услуге из ЕУ. Неконкуретне украјинске гране привреде при томе ће просто крахирати. Ни речи о споразуму нема ни о каквом доступу Украјинаца у Европу. Документ може да се погледа на званичном сајту ЕУ.
Андреј Федјашин,
