Како је АНБ прозевала Крим
Суперсила надзора прозевала је Крим. САД које захваљујући програмима АНБ за праћење контролишу светске лидере нису могле да схвате: Владимир Путин ће учинити све да не изгуби полуострво.
На чему је пала америчка обавештајна служба? – ово питање постављају западни експерти и медији. Анализирају непажњу Вашингтона и руски политиколози и стручњаци у области обавештајног рада.
Врховни савет Крима усвојио је у уторак Декларацију о независности и намери да уђе у састав Русије. Сада је остало да се дочека референдум 16. марта, и ако већина грађана Крима изразио вољу за такав развој догађаја, неопходна документа из Симферопоља ће бити упућена у Москву. Све треба да буде урађено брзо и без одуговлачења.
О реакцији нових кијевских власти може да се не говори – значајно је како ће реаговати САД. Амерички председник Обама сваког дана даје изјаве у духу „нећемо дозволити, угушићемо санкцијама“. Нису сви европски партнери са њим сагласни. Тим пре што се за многе појавило питање: а где је раније била свемогућа АНБ? САД, земља са најсавршенијим системом праћења и посматрања не зна шта се ради у преосталом свету, пише између осталог Микеле Зурлени у италијанском листу Панорама.
У излагању аутора чланка, 27. фебруара, неколико сати после формирања привремене владе у Криму, Владимир Путин је објавио изнанадну проверу бојеве готовости трупа. У маневре у близини западних руских граница укључено је 150 хиљада људи. Истог дана у Вашингтону републиканац Мајк Роџерс, представник Комитета за безбедност представничог дома, добија реферат из канцеларије АНБ. Његова суштина је: Путинова дејства су блеф. Наредног дана у Криму се појављује нова проруска власт, полувојне формације контролишу аеродроме, опкољавају украјинске војне базе. Путин игра на претицање. И Белој кући не остаје ништа друго него да јри за лидером Кремља који врши нагла дејства, сматра аутор чланка.
Пет дана касније Америка је поставила питање: затшо је влада САД била затекнута неспремна? Говори се о млакој политици Обаме према Путину, оптужује се америчка обавештајна служба, руководство агенција, чиновници и експерти. И мало ко памти да то није прва конфузија свемогућих специјалних служби, истиче директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.
Очигледно рачунало се да је то блеф. То што Русију не прихватају као равноправног партнера, веома се одразило на напоре обавештајних кругова САД. Преувеличавајући сопствене могућности у обавештајним средствима, САД су се нашле у таквој конфузији. Упогледу Русије било је очигледно потцењивање могућности Москве, неправилни прорачун ситуације. Руске специјалне службе су показале да умеју да раде у условима информационог рата и глобалног посматрања од стране САД.
Технолошки пробоји последњих година, опремање специјалних служби најсавременојом опремом имало је и нуспојаву. Амерички аналитичари су очигледно почели да заборављају основе рада обавештајне службе, потпуно се ослањајући на електронику, сматра председник конзорцијума Инфорус Андреј Масалович.
У пракси обавештајне службе низ година главни камен спотицања био је доступ примарним информацијама – прислушкивање разговора, пресретање електронских саопштења, доступ базама података, скривено посматрање. И када су се појавиле техничке могућности да се ови задаци реше, наступила је еуфорија. Појавио се огроман слој података и пропуштена је друга компонента – рад са великим базама. Тачније аналитичка обрада. А задатак обавештајца није да каже једноставно ко је шта рекао, већ да да општу анализу: шта се дешава, куда се креће и како може да утиче на наша дејства. И ова аналитика је сада у многим правцима попустила.
Владимир Путин не разматра своју стратегију мобилним телефоном, не чини то на Фејсбуку или на Твитеру, каже бивши агент Ције, аутор књиге о чланака о Ленглију Боб Бајер. Стара Ција би покушала да нађе информатора у руководству војног апарата Кремља. Али то су била друга времена. Сасвим је очигледно да дигитални програм праћења у датом случају испоставио се бескорисним, уверен је Бајер. Запад, почевши своју операцију смене украјинске власти изненада је пронашао да Путин има контраодговор. И накакве представе о томе чиме ће се тај одговор завршити. То је неуспех аналитичког крила: добивши неограничени приступ информацијама, специјалне службе САД нису постале свемогуће.
Игор Силецки,
